ВАЉА ли, или не ваља, та Европска унија? У Бриселу као да се својски труде да нам одмогну у тражењу позитивног одговора на ову националну дилему.

Најновије истраживање показало је, за оне који и без анкете тога још нису били свесни, да је тренутно само 35 одсто грађана Србије за улазак у ЕУ. Летвица се тако срозала на најнижу коту. Није давно било време када је две трећине испитаника било за придруживање.

Чак 59 одсто, онолико колико се донедавно изјашњавало за Унију, сада приступање изједначује с губитком Косова. Не треба потцењивати способност грађана да открију суштину иза амбивалентних порука европске бирократије.

Не треба, уосталом, ни да откривамо. Све је више оних који, попут оног америчког конгресмена Енгела, с тим у вези говоре директно. Уместо да се такви гласови стишавају, па да мирно, како смо се претходно договорили, путујемо ка Бриселу само на основу сопствених реформских постигнућа.

На опадање поверења умногоме су утицале њихове унутрашње заврзламе, нагваждања и гложења, осипање, пораст несигурности, недостатак транспарентности, урнебесно компликоване уредбе, замор материјала. Али и мењање у ходу постављених правила, додавање услова и гажење дате речи.


Прочитајте и:Vučić sa brojnim zvaničnicima u Davosu: I dalje bez direktnih odgovora o članstvu Srbije u EU



Приступање ЕУ и даље остаје наше основно стратешко опредељење, јер назад немамо куд, иако се једна узвишена идеја свела до сопствене контрадикције, а европски ауто-пут сузио на планински друм.

На том неосветљеном путу, у магли, с опасним раскрсницама без семафора и саобраћајних знакова, пуног погибељних кривина, надамо се да ће, уколико изненада под правим углом налетимо на амбис, бар бити прописно постављена банкина.