Да им ништа није свето, да не бирају средства када се нападају Срби и Србија показали су и ових дана представници Ђиласовог, Обрадовићевог и Јеремићевог савеза.

Не могу разни никоговићи из тог дела српске опозиције, познатијег у народу као лоповско-тајкунско-фашистички савез, да се договоре да ли им више смета Вучић у православном храму на Бадњи дан или Вучић који никада неће дозволити да падне и најмања кап српске крви.

Председник Вучић је својом мудром националном политиком, између осталог, и данас оголио на шта су све спремни и Ђилас и његови кумови и пајаци у својој гладној жељи да се дочепају фотеља - није им било довољно што су крали не само државу и народ док су били на власти, што су крали чак и са православних икона, већ су отишли и корак даље у својој болесној политици па су, док су сви православци са зебњом посматрали како се отимају српске светиње у Црној Гори, синхронизовано са страним агентурама смишљали су како још више отежати и Србима и Србији.

Све су чинили да унесу раздор мећу Србе, срећом свих безуспешно.

Безуспешно исто колико су били безуспешни у заштити права Срба док су они били на власти.

Сви се сећамо да су били мањи од маковог зрна када је требало штитити Србе и у Црној Гори, и у Хрватској, и у Босни и Херцеговини, и најзад у јужној српској покрајини Косову и Метохији, и да им је била дража закуска у амбасадама него положај Срба било где.

Данас Срби где год да живе могу да буду поносни на политику председника Вучића, знају да ће бити заштићени и да Србија више никада неће ћутати и бити на коленима, да Срби никоме више неће бити врећа за ударање.