ФРАНЦУСКИ предлог о промени политике ЕУ у процесу проширења наишао је у уторак на противљења током представљања на састанку Савета за опште послове у Бриселу. Паралелно, са својим предлогом изашло је шест земаља - Аустрија, Италија, Пољска, Чешка, Словачка и Словенија - које се слажу да треба да дође до реформе да би се процес убрзао и које су се недавно оштро противиле одлуци званичног Париза да се не отворе преговори са Северном Македонијом и Албанијом.

Они су у писму одлазећем председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру позвали ЕК да до јануара 2020. представи конкретне предлоге како побољшати ефективност приступног процеса и констатују да консолидација Европе не може бити завршена без Западног Балкана.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Француска стратегија проширења ЕУ: Пријем у седам етапа, питање КиМ у последњој!

- Не постоји одржива алтернатива пуноправном чланству земаља Западног Балкана у ЕУ ако желимо да заштитимо своје интересе у региону - наведно је у писму.

И пре званичног почетка састанка у Бриселу, из Берлина су се чуле оцене да је француски предлог као "Макроново замазивање очију држава Западног Балкана". У Министарству спољних послова Немачке за француски "нон-пејпер" рекли су да не доноси ништа ново, а успорио би процес проширења.

У европским дипломатским круговима сматрају да неформалним предлогом на шест страница, у којем се нуди постепено приступање у складу са четири принципа и у седам фаза, Париз покушава да ублажи љутњу која се у октобру усмерила на председника Емануела Макрона, када је спустио рампу за почетак преговора са Северном Македонијом и Албанијом. Макрон је, сматрају, тиме упловио на курс конфронтације са остатком ЕУ, посебно са немачком канцеларком Ангелом Меркел и новом председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен.

Ситуација са француским предлогом је толико била недоречена да је Тити Тупураинен, министарка за европске послове Финске, земље која тренутно председава ЕУ и која је организовала састанак у Бриселу, још на доласку поручила да се о француском предлогу неће детаљно расправљати. На краја дана сумирала је дебату о проширењу, која је завршена без писаних закључака:

- Добро је да чланице ЕУ имају своје предлоге по питању проширења. Али сви морамо да сачекамо да нова Европска комисија почне са радом како бисмо коначно постигли једногласан споразум. Неке чланице су начелно поздравиле француски предлог, док друге имају одређене резерве.


AP Photo Francisco Seco

Долазећи на скуп, француска државна секретарка за европске послове Амели де Моншален је поручила да је Француска ставила на сто нови предлог методологије, да би преговори о проширењу били ефикаснији и опипљивији.

- ЕУ не мења правила усред процеса, али она не функционишу, јер све траје дуго и фрустрирајуће је за учеснике. То што је почето у Србији и Црној Гори је легитиман процес, али који има своје слабости. Ако Србија и Црна Гора желе да уђу у нову динамику коју бисмо креирали, моћи ћемо о томе да разговарамо.

Де Моншаленова је нагласила да је до овог предлога дошло након вишемесечних усаглашавања, у која је био укључен и француски председник, и да су француском ставу најближе Холандија и Данска.

Министар за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић поручила је у уторак да би се француски предлог за проширење ЕУ тешко односио на Србију и Црну Гору:

- Документ се односи на кандидате као што су Северна Македонија и Албанија, или потенцијалне кандидате БиХ и тзв. Косово. Србија већ има јасан преговарачки оквир, који је усвојило 28 чланица ЕУ, укључујући и Француску.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вебер: Рами је потребан "мини Шенген", Косово одлучује само

ЧЕКА СЕ БРИСЕЛ

ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је у уторак да су четири преговарачка поглавља у преговорима Србије са ЕУ спремна, а да од Брисела зависи каква ће политичка одлука бити донета и да ли ће и колико поглавља бити отворено до краја године.

- Нек они раде свој посао, а ми ћемо свој. Грађане Србије занима како напредује економија наше земље, јер од тога зависи њихов живот.

ПРЕМИЈЕР ПОЉСКЕ: ЗА РЕАЛНУ ПОНУДУ

ПРЕМИЈЕР Пољске Матеуш Моравјецки изјавио је да жели амбициозну ЕУ, која је отворена за прихватање нових чланица и Западног Балкана:

- Више не живимо у временима сигурне доминације Запада. На Истоку постоје међународни играчи који су спремни да искористе слабости Европе. Ако ЕУ не да реалну понуду суседним земљама, даће им је неко други, а то су Кина, Русија, Турска и радикални ислам.