ФРАНЦУСКИ предлог за промену правила преговора о чланству у ЕУ, који ће се наћи пред европским министрима за опште послове, у уторак у Бриселу, има три кључне новине: да се земље кандидати у систем Уније интегришу поглавље по поглавље, да по затварању сваке области добију приступ минимум 20 одсто бриселских фондова, као и поништавање повластица уколико се не спроводе реформе.

Према сазнањима "Новости", окосница "нон-пејпера" иза којег стоји француски председник Емануел Макрон управо је тзв. секторска интеграција, односно постепени приступ политикама ЕУ. Она подразумева да држава по затварању сваког поглавља, практично, у потпуности уђе у систем Уније у тој области, а не да, као до сада, чека да постане пуноправна чланица. То, између осталог, доноси и могућност да представници државе кандидата могу да присуствују свим састанцима бриселске администрације у оквиру области која је "штиклирана", али без права гласа. Такође, по затварању сваког поглавља, држава ће моћи да повлачи средстава из европске касе за сектор за који је завршила преговоре.

ПРОЧИТАJТЕ ЈОШ - Немачка и Француска разматрају нова правила: Партнерство са Србијом уместо приступања ЕУ?

Француски предлог промене методологије преговарања садржи и политику условљавања у праћењу реформи, односно заустављање приступног процеса, па чак и његово враћање уназад уколико земља кандидат не спроводи договорено.

Нова "правила игре" у преговорима о чланству, који неки тумаче као "чланство на рате" - требало би да буду званично "сервирана" државама кандидатима маја следеће године, на самиту ЕУ - Западни Балкан, који ће бити одржан у Загребу.

Француска, према тврдњама из бриселских дипломатских извора, очекује да већ у уторак, на састанку у Бриселу, за свој предлог добије начелну подршку пре свега кључних чланица ЕУ када је реч о проширењу - Немачке, Холандије, Данске...

ПРОЧИТАJТЕ ЈОШ - Макрон нуди Балкану, уместо чланства у ЕУ, специјално партнерство?

Пред министрима ЕУ ће се наредне недеље, осим ове теме, наћи и питање мађарског кандидата за комесара за проширење Оливера Вархељија, чије је именовање Европски парламент, после саслушања пред посланицима, ставио "на чекање". Њему је тражено да писано одговори на додатна питања, највише због страха да ће бити "продужена Орбанова рука". Међутим, у околностима инсистирања Француске да се проширење "замрзне" до даљег, спорне би могле да буду и поруке Вархељија о пријему нових чланица, које он види у ЕУ до 2025. године.

Емануел Макрон и Урсула фон дер Лајен, AP Photo Michel 0Euler, Pool

Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже нам да би Вархељијева визија темпа проширења, уколико буде изабран за комесара, могла да дође у судар са могућом реформом досадашње политике проширења:

- Нова Европска комисија донеће и нову стратегију проширења на пролеће следеће године. Да ли је могуће завршити дијалог Београда и Приштине у 2020, што је такође жеља Вархељија, зависи од много фактора, али фокус свих директних или индиректних учесника требало би да буде на стварању услова за наставак дијалога, за шта је потребно да нова косовска влада, кад год буде формирана, укине таксе на робу из централне Србије.

фото Г.Ч

ОТВОРЕНО 17 ПОГЛАВЉА, ЗАТВОРЕНА ДВА

ПРВА преговарачка поглавља Србија је отворила у децембру 2015, скоро годину дана од званичног почетка преговора са ЕУ. Од укупно 35 поглавља, до сада смо отворили 17, а привремено затворили два. Очекује се да на међувладиној конференцији Србије и ЕУ у децембру буде отворено најмање још једно поглавље, од четири која су технички спремна.


ГРЕНЕЛОВО УПОЗОРЕЊЕ КУРТИЈУ ЗБОГ "МАЛОГ ШЕНГЕНА"

СПЕЦИЈАЛНИ изасланик Беле куће за дијалог Београда и Приштине, амбасадор Ричард Гренел, послао је оштру поруку албанским лидерима са КиМ да се придруже иницијативи "малог шенгена", јер ће у супротном остати у самоизолацији.

Овако саговорници "Новости" тумаче Гренелову изјаву, у којој је поздравио иницијативу за формирањем "малог шенгена" Западног Балкана, као начин да се покрене слободно кретање људи и робе:

- Верујемо да ова иницијатива, да би била била успешна, мора да укључи све у региону, укључујући Владу Косова. Трампова администрација усмерена је на помоћ читавом региону у стварању економских прилика и радних места за младе - поручује Гренел.

Фото Танјуг/З.Жестић

Заједничка иницијатива лидера три балканске земље, Србије Албаније, и Северне Македоније за "балкански шенген", подстакла је реакције и сукобе на релацији Приштина и Тирана. Лидер Самоопредељења и кандидат за премијера будуће владе у Приштини Аљбин Курти оштро се супротставио овој иницијативи, што је наишло на жестоке критике албанског премијера Едија Раме.

AP Photo Visar Kryeziu