НЕКАДА мање може да буде веће, кажу мудри људи. Па кад Западном Балкану озбиљно успоравају пријем у велику ЕУ, онда је и "мали шенген", који за почетак треба да укључи Београд, Скопље и Тирану, а касније и остале, већи и бољи од празних обећања.

Дежурни критичари замерају да се тако ствара нова мала Југославија. А шта је било лоше у томе што су радници из Прокупља у време СФРЈ могли да раде у Скопљу, а камиони из Куманова нису чекали у километарски дугим редовима да би прескочили баријеру на путу до Београда, имајући у виду да је цео пројекат осмишљен тако да се у нашем региону лакше крећу људи, капитал и роба?


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Париз покушава да убеди Приштину и Подгорицу: Важна помоћ Макрона око "мини шенгена"


Кажу неки душебрижници да се тиме, наводно, ствара и "велика Албанија". Неће бити, ако се баш око тога споре Тирана и Приштина. Једни хоће, други неће. Зна се и зашто се противи гарнитура у Приштини - јер би им онда пале таксе. А кад буду једном пристали, онда ће истовремено много блеђа бити и административна линија на Јарињу.

Ближи тој идеји од Приштине су тренутно у Сарајеву, где ипак увиђају да не могу да остану сами. Када се и они буду одважили на тај корак, што је све реалније, то ће још више исправити криву Дрину и спојити Србе с обе обале. Неће, тако, бити ни "велике Албаније", ни "велике Србије", већ "малог шенгена".

Увек је добро када падају границе, оне које не доводе државу у питање, већ уклањају административне рампе. Ето прилике да не губимо време док се ЕУ не реформише и да се мало укрупнимо, тим пре што ову иницијативу подржава и Брисел.

Упућени су говорили да би бивша Југославија, да је опстала и није се распала у крви, била давно, тако целовита, примљена у ЕУ. Па кад већ нису примили велику Југославију, нека приме "мали шенген". Ионако нам не дају други избор.