Србија коначно добија закон против лопова: Ко не докаже да је легално стекао имовину, плаћа порез од 75 ОДСТО

С. С. Р.

среда, 23. 10. 2019. у 08:00

Србија коначно добија закон против лопова: Ко не докаже да је легално стекао имовину, плаћа порез од 75 ОДСТО

Depositphotos

Закон о пореклу имовине, после две деценије обећања , биће усвојен у другој половини децембра. За нелегално стечен иметак пореска стопа од 75 одсто, као и кривична одговорност

ДУГО чекани Закон о пореклу имовине коначно ће изаћи на сунце, после дводеценијских обећања свих влада од 5. октобра 2000. наовамо. Како "Новости" сазнају, овај акт чији је нацрт готов требало би да буде усвојен у Народној скупштини у другој половини децембра.

Готово да нема странке у Србији која се годинама, макар декларативно, није залагала за доношење поменутог акта, али је поразан податак да је Министарство правде за седам месеци, од када траје јавна расправа, добило свега пет сугестија?! Ово нарочито иде на душу опозиционим партијама, које су се приљежно обрушавале на нека од предложених решења, али од марта нису нашле за сходно да све те своје примедбе систематизују и покушају да их уграде у коначан текст. За то ће имати прилику још који месец, јер ће јавна расправа бити продужена.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПРЕДСЕДНИК: Србија нуди Фолксвагену боље услове, него друге земље заједно; Алтмајер: Поштујемо Србију

Ово минимално интересовање за текст који предвиђа увођење пореске стопе од 75 процената за "екстрапрофитере" који немају доказ о стицању добара - чуди, с обзиром на то да је тема број један сваке изборне кампање била управо провера имовинских карата.

- Наше министарство је примило свега пет коментара о законском тексту, чије су усвајање, макар у јавности, многи појединци, али и представници разних институција, сматрали од изузетне важности, као још један од незаобилазних механизама у борби против корупције и криминала - кажу за "Новости" у Министарству правде.

Пореска управа одредила је 1. јануар 2007. године као "камен међаш" од којега ће се наовамо проверавати имовина. Овај временски цензус изабран је, јер од тада постоје електронске евиденције, које омогућавају поуздану проверу иметка. У случају да постоје сумње да је неко нешто нелегално стекао, о томе ће бити обавештавани полиција и тужилаштво. Увођење посебног пореза од 75 одсто не искључује могућност да обвезнику, одлуком суда, буде одузето и све што је нелегално стекао.

Нела Кубуровић

На пример, први показатељ да нешто није у складу са законом је да, ако је неко, рецимо, 1. јануара 2018. имао имовину од 20.000 евра, током године сваког месеца приходовао 60.000 динара, да би на крају 2018. његова иметак био 500.000 евра. Ова особа морала би да објасни Пореској управи одакле неравнотежа имовине и прихода. Уколико не успе да докаже порекло богаћења, обвезник ће бити опорезован стопом од 75 одсто на незаконито стечену или непријављену имовину. Без обзира на наплату вишег пореза, обвезник мора и кривично да одговара.

Према нацрту акта, 60 инспектора проћи ће посебну обуку. Они ће вршити унакрсну проверу имовине увидом у пореске пријаве и билансе, рачуноводствене извештаје и упоређивати податке у другом службеним евиденцијама. Обуку ће имати и судије Управног суда.

У Министарству правде наводе да су се, након што је објављен нацрт, у јавности могли чути коментари да се и по постојећим законима може проверавати порекло имовине.

- Таквих критика није било годинама уназад када су представници претходних влада најављивали доношење оваквих законских решења. Чињеница ја да постојећи Закон о пореском поступку садржи одредбе које омогућавају унакрсну проверу имовине, али које нису никада заживеле у пракси. Разлог је што нису биле довољно прецизно дефинисане и није постојала обавеза државних органа да размењују информације - наводе у Министарству правде.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Вогел: Формално признање тзв. Косова увек био крајњи циљ ЕУ

ОБУХВАТИТИ И ФИРМЕ

СУГЕСТИЈЕ на нацрт текста послали су Пореска управа, "Транспарентност Србија", Управни суд, Удружење грађана за повраћај одузете имовине из Београда, и професор Правног факултета Дејан Поповић и доцент Светислав Костић. У "амандманима" је предложено да закон обухвата и правна лица као и да се врше провере за имовину стицану од 1990. године, јер и за тај период постоје евиденције иако нису електронске. "Транспарентност Србија" је навела да је увођење било ког ванредног механизма у правни систем лоше, као и да проблеме треба решавати у складу са постојећим законима.

КЉУЧНЕ ТАЧКЕ

* Проверава се све стечено од 1. јануара 2007.

* Имовину ће чешљати 60 нових инспектора.

* Сумњиво стечен иметак пријављује се полицији.

* Закон не искључује могућност одузимања имовине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (9)

Nemanja

23.10.2019. 08:05

Kakav porez?!Ukrade 20 miliona i plati 75 odsto i ostaje u 5 miliona legalno.aOduzimati sve za sta nema porekla.

Bice Bolje

23.10.2019. 08:18

Da tako da bude ali da vazi za sve podjednako za svakoga gradjanina i za svaku privatnu i drzavnu firmu

Milaneobjavikomentare

23.10.2019. 15:23

Bez provere imovine unazad 20 godina zakon je besmislen to je neki minimalni rok koji se uzima u svetu kod ovih zakona. U našem slučaju legalizuju se lopovluci koji su nesporno vrseni i u privatizacija ma a i pre tokom 90ih. Zbog toga ovaj zakon odaje utisak da se radi o legalizaciju ukradene imovine ne o proveri porekla iste. Zašto? To je pitanje za vlast.

Marcco

25.10.2019. 11:32

@Milaneobjavikomentare - A šta time želite da kažete? Pošto ne može dvadeset godina, onda ništa ne valja? Nekima ništa ne valja.

Cinkvici

25.10.2019. 11:41

Pa jasno je, da je Srbija izgubila rat, takav zakon u međunarodno priznatoj i slobodnoj RH nikad neče proči, a ako i prođe, biti če to samo na papiru! Pa nečemo valjda provjeravati imovinu zaslužnih građana na vlasti koji se 35 sati dnevno bore za boljitak hrvatskog naroda.

Marcco

25.10.2019. 12:12

Odličan zakon ali mi nije jasno kako će neko da bude terećen za porez ili čak krivično, kada je nastupila zastara. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje a zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.