Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици изјавио је данас да земље кандидати за приступање Европској унији треба да се фокусирају на реформе, које, како каже, не треба да буду само козметичке.

Још увек смо незавршеног посла. Чека нас интеграција Западног Балкана. Ако погледамо последњи круг проширења, рекао бих да се услови нису променили. ЕУ није баш у потпуности променила ''карте'' на столу и не бих се сложио са таквим критикама које се чују при сваком кругу проширења”, рекао је Фабрици на Међународној конференцији “Велико проширење - поуке за Западни Балкан”

Он је додао да је “кредибилитет процеса” остао исти, наводећи да се до проширења може доћи ако се испуне услови, у супротном, ако земља није испунила услове онда не може да постане део европске породице.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Zvaničnici EU: Zapadni Balkan u senci Bregzita

Често чујем да се земље кандидати прибојавају да их Европска унија не жели, међутим, акценат треба да се стави на реформе”, рекао је Фабрици.

Фабрици је указао на важност помирења и добросуседских односа, те навео да је једини начин да се промени слика Европе - да се промени начин на који комуницирамо, зато је, како каже, сада Западни Балкан у процесу помирења и успостављања добросуседске сарадње.

Он је поновио да се земље у процесу проширења морају фокусирати на реформе које, како каже, морају да произведу резултате попут развоја економије, уз поштовање друштвеног развоја и социјалних права.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - IŠINGER O ULASKU SRBIJЕ U UNIJU:EU treba prvo da uradi svoj domaći zadatak

Уколико се обезбеде сви елементи од слободе медија до безбедности, онда је земља спремна за просирење”, рекао је Фабрици.

Према његовим речима, Европска унија жели земље које деле исте системе вредности и које могу да допринесу развоју целокупног система.

Унија се у том смислу базира на одговорности и солидарности. Земље кандидати морају да спроведу озбиљне реформе, не само козметичке и да испуне стандарде које постоје у ЕУ, јер када постанете члан поставља се питање ста ће се десити, да ли ћете бити у стању да реагујете на проширење тржишта, мигрантску кризу…”, рекао је он.

Фабрици је поручио да је процес приступања - процес, а не нешто што траје дан или два, те да би земља на крају пута требало да буде у стању да преузме сва права и обавезе. “Као када идете на испит. Не можете да одете код професора и питате да ли сам положио или не, морате да покажете своје знање”, рекао је Фабрици.

Указао је да поглавља 23 и 24 подразумевају основне реформе подсетивши да се она тичу владавине права, људских права...

Такође, поручио је и да је Стратегија за Западни Балкан један од руководећих докумената када је реч о перспективи ЕУ за регион и да је на Софијском самиту донета јасна мапа пута.

Амбасадорка Румуније у Србији Оана Попа рекла је да је Румунија била и да ће увек бити једна од најснажнијих пружалаца подршке Западном Балкану у процесу проширења.

Она је истакла да је 2018. година била година поновног пружања подршке Западном Балкану , између осталог, и за спровођење реформи. Према њеним речима, Србија је једна од водећих кандидата и игра кључну улогу у регионалној стабилности Западног Балкана. “Очекује се од Србије да пружи пример осталима у процесу проширења и можете да рачунате на нашу помоћ”, поручила је амбасадорка Румуније.

Отправник послова амбасаде Пољске у Србији Анџеј Кинђук рекао је да Србија већ сада припада Европи и да Пољска званично чека да Србија у званично постане део Европске уније. “У међувремену смо спремни да вам помогнемо”, поручио је он.

Генерални секретар Европског покрета у Србији Сузана Грубјешић каже да је евидентно да се ЕУ променила и да има доста изазова са којима се сама Унија суочава попут раста популизма и десничарских партија.

Самим тим ЕУ је, напомиње Грубјешић, променила и приступ у преговорима са земљама које су остале изван ње. Сматра да су се услови пооштрили, да је нагласак стављен на владавину права, а да Србија има и специфичност која се огледа у поглављу 35.

Подсетила је да је регионална сарадња била и остала један од кључних критеријума. “У односу на претходне рунде проширења такође се за нас остале уводе задаци раног прихватања обавеза, попут економског програма реформи, али то јесу све изазови који стоје пред земљама кандидатима, али пред изазовима не треба поклекнути”, поручила је Грубјешић.