ПУНИХ шест година, уз толеранцију европских посредника и гаранта Бриселског споразума, косовске власти ноншалантно игноришу обавезу да испуне шест његових тачака које се односе на Заједницу српских општина и на које су пристали потписујући овај документ. Заједнице, која је за српску страну била кључни део споразума, и даље нема, као што нема ни прекора међународних званичника упућених Приштини због неиспуњавања договореног.

После куповине времена слањем Уставном суду на процену да ли је споразум о формирању ЗСО у складу са косовским законима и уставом, приштински политичари су нашли нове начине да ово питање скрајну до даљег. Најпре су формирање ЗСО условили распуштањем српских паралелних структура на КиМ, затим су поставили нови услов: прво правно обавезујући споразум са Србијом, па ЗСО, да би на крају стигли до става: ЗСО ће се основати упоредо с чланством Косова у УН. Саплитање ЗСО прошлог месеца је и законски озваничено, јер се у Платформи за дијалог са Србијом каже да на "Косову неће бити неког другог нивоа власти осим локалног и централног".

Прочитајте још - Брисел неће да се меша у убиство дијалога?!

Све ове поруке у Београду се тумаче тако да Приштина заправо нема намеру да испуни своје обавезе из Бриселског споразума и да то и не крије. Први договор од 15 тачака, подсетимо, парафирали су 19. априла 2013. године тадашњи премијери Србије Ивица Дачић и привремених институција у Приштини Хашим Тачи, што су званичници Европске уније оценили историјским даном. Свој параф на документ ставила је и тадашња посредница у дијалогу и висока представница ЕУ Кетрин Ештон.

Према постигнутим споразумима, ЗСО треба да буде Заједница са већинским српским становништвом на КиМ, а њене главне надлежности су јачање локалне демократије, надзор развоја локалне привреде, у области образовања, примарне и секундарне здравствене и социјалне заштите, координисање урбаног и руралног планирања, усвајање мера за побољшање услова живота повратника на КиМ...

ЗСО, како је прописано, треба да има своју скупштину коју ће чинити представници сваке општине, председника и потпредседника, савет, одбор, канцеларију за жалбе.., а финансира се преко доприноса њених чланица, прихода од услуга, из средстава централних власти, донација, као и из Републике Србије.

Наши сународници на северу КиМ не одустају од Заједнице Фото И. Радуловић

На константне поруке из Приштине да Заједница не може да има извршна овлашћења, српска страна је увек одговарала да ЗСО која би била празна љуштура са надлежностима невладине организације, указује није ни потребна, јер је она замишљена као кровна институција која ће објединити и повезати Србе на Космету и олакшати им живот.

Прочитајте још - Брисел "тесан" за дијалог

ЕНЕРГЕТИКА

ДЕО споразума који је требало да спроведе српска страна, а који се тиче интеграције полиције на северу у оквир Косовске полиције као и српских судија у косовски правни систем, постојања регионалног командира полиције за четири општине на северу, организације општинских избора на северу по косовским прописима, је испуњен, а остало је да се прецизирају договори о енергетици.

СКОТ: У РЕШЕЊУ И МЕЂУСОБНО ПРИЗНАВАЊЕ

АМЕРИЧКИ амбасадор у Београду Кајл Скот рекао је у четвртак да би "свеобухватно решење косовског питања требало да укључи међусобно признање". Он је на ТВ Прва нагласио да то пише и у писму које је председник САД Доналд Трамп упутио председнику Александру Вучићу. Упитан могу ли се очекивати жешћи притисци на Србију у наредним месецима и да ли је истина да су САД одустале од компромисног решења, Скотов одговор је био одричан.

Кајл Скот,фото Танјуг

ХАРАДИНАЈ: БЕЗ ПРИЧЕ О ЗСО У БЕРЛИНУ

МИСЛИМ да на скупу у Берлину 29. априла неће бити разговора о косовској територији или ЗСО - рекао је Рамуш Харадинај, премијер привремених приштинских институција.

Он је изјавио и да су помирење и компромис са Београдом могући само уз међусобно признавање и да постизање компромиса "не значи амнестију Србије за злочине које су Срби починили током сукоба".