СВЕ су гласнији захтеви и појединих министара да Србија промени курс и одустане од вишедеценијског "куцања" на бриселска врата, али Влада засад, бар званично, неће преиспитивати кључни спољнополитички циљ, а то је чланство у ЕУ.

Међутим, "наруку" све отворенијим евроскептицима у Немањиној 11, иду и изјаве бриселских званичника да је наш пут ка ЕУ на дугом штапу, које огољено износе и усред Београда. Посебно је споран и однос Уније према блокади дијалога Београда и Приштине, где се, хорски, кривцима проглашавају обе стране, иако је читав процес заустављен због провокација и једностраних потеза лидера косовских Албанаца - од увођења сулудих такса до усвајања платформе за преговоре која је прст у око нашој страни.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Александар Вулин: Разграничење са Шиптарима, и то што пре!

Према речима министра одбране Александра Вулина, ЕУ је дала и више него довољно повода да се озбиљно размишља о редефинисању политике према Унији. Он је у интервјуу "Новостима" поручио да, као што је ЕУ уморна од проширења, тако смо и "ми уморни од њихових непрекидних нових услова и померања циљева, од правдања свега што раде Шиптари и захтева да се и ми уздржавамо од одговора на њихове провокације".

И Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој и лидер Српске народне партије (СНП), сматра да читава европска политика Србије мора бити темељно преиспитана:

- С обзиром на то да ЕУ не жели Србију као свог члана, што је недвосмислено потврдила француска министарка усред Београда, и с обзиром на чињеницу да нас уцењују у вези са Косовом, Србија треба да се фокусира на друга савезништва и пријатељства да би одбранила своје националне интересе и обезбедила економски развој. Ми уопште и не знамо каква ће ЕУ бити после избора за европске институције који ће бити одржани у мају.

Иако већ годинама апелује на Брисел да нам "не поставља покретне мете", односно да прекине са праксом додатних услова, први поптпредседник Владе и шеф дипломатије Ивица Дачић у понедељак није хтео да коментарише Вулинову идеју, наводећи да је реч о - личном ставу.

Хан и Јункер

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић подсећа, за "Новости", да је политика Владе Србије дефинисана експозеом у којој су европске интеграције постављене као први стратешки циљ који је Влада, чија је окосница СНС, представила грађанима и Скупштини:

- Европске интеграције јесу процес који има своје унутрашње и спољне изазове, и тако је било за све земље које су приступале, за неке је било лакше, за неке теже. Иду европски избори, очекујемо да нови сазив европских институција трасира јасан правац реформисане ЕУ и очекујем да ће политика проширења опстати и постати део плана реформи ЕУ. Као међународни секретар СНС и министар за европске интеграције, сматрам да је суштински важна проевропска оријентација Србије јер је то истовремено и развојна и реформска агенда коју смо обећали грађанима.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже, за "Новости", да у овом тренутку није реално да се питање редефинисања политике према ЕУ нађе на дневном реду Владе:

- Ипак, добро је и да се чују ставови да европски пут има све мање смисла. То не значи да Србија треба у потпуности да га одбаци, али мора интензивно да размишља и о алтернативама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Вучић: Нека Приштина повуче таксе; Скот: Неопходно наћи начин за наставак дијалога Београда и Приштине

ЧЕКАМО ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ

ИАКО су убрзо после петокотобарских промена 2000. и формално започеле наше европске интеграције и у њих полагане велике наде, требало је да прође читавих 12 година док Србија и званично, 2012, није добила "статус кандидата" за чланство у ЕУ.

Ипак, то није значило и да почињу преговори са Бриселом, који су после неколико одлагања и сталног искакања нових услова, почели две године касније - 2014. Од тада процес интеграција иде споро, а за пет година отворено је само 16 од 35 преговарачких поглавља, док су условљавања и очекивања од Београда све већа. Брисел је незадовољство Србије покушао да амортизује помињањем 2025. као године "могућег уласка у ЕУ". Последњих месеци и ту "шаргарепу" поједини европски лидери, попут франуцског председника Емануела Макрона, померају све даље, шаљући поруке да ће врата ЕУ бити затворена док се не реформише изнутра.