ДОЛАЗАК Еулекса на Космет, мишљење Међународног суда правде да Декларација о независности Косова није у супротности са међународним правом, увођење Европске уније као посредника у преговорима Београда и Приштине, парафирање првог споразума о нормализацији односа са Приштином - обележили су период од 2008. до 2013. године.

Прочитајте још - Председник Вучић: Срби желе да опстану на Косову без освете

Откако је спровела акт сецесије, Приштина заправо започиње спровођење Ахтисаријевог плана који је Србија одбила и који никада није аминован пред Саветом безбедности. У јануару 2009. оснива Безбедносне снаге Косова. Успоставља дипломатске односе и размењује амбасадоре са земљама које је га сматрају за државу.

ДИЛЕМЕ ОКО ЕУЛЕКСА

У Бриселу је у фебруару 2008. године одлучено да се на КиМ пошаље Мисија владавине права ЕУ (Еулекс) и да се тамо задржи 28 месеци. Еулекс је, међутим, активан и данас, са мандатом ороченим до 14. јуна 2018. Задатак мисије је да помогне косовским органима правосуђа, развоју мултиетничке полиције и царине и да обезбеди да у тим институцијама не буде политичког уплитања и да поштују међународне стандарде. Одлуци да се на КиМ, мимо одобрења СБ УН, пошаље 2.000 службеника, који би преузели надлежности Унмика из области правосуђа, успротивио се 2008. тадашњи премијер Војислав Коштуница. Убрзо, он враћа мандат народу, уз образложење да влада нема јединствену политику око суштинског питања - "КиМ у саставу Србије", а после избора, у јулу, на место председника Владе долази Мирко Цветковић.

Следе месеци преговора. Председник Србије Борис Тадић изјављује да је Еулекс прихватљив под три услова: уз одлуку СБ УН, уколико је статусно неутралан и да не примењује Ахтисаријев план. Коначно, 27. новембра 2008. СБ УН једногласно подржава реконфигурацију Унмика и отвара врата за долазак Еулекса, излазећи у сусрет захтевима Београда.

Па, ипак, статусна неутралност ове мисије се у више наврата на терену доводила под знак питања. Од априла 2014. године Еулекс више нема ингеренције над одређеним предметима, већ су они у искључивој надлежности судских органа Косова.

"ТЕШКА ОДЛУКА" МСП У ХАГУ

НА захтев Србије, Генерална скупштина УН прослеђује 8. октобра 2008. године Међународном суду правде питање: да ли је једнострано проглашена независност Косова од привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом? Случај је изазвао највеће интересовање које се памти у историји тог органа УН.

Тимови 28 држава и делегација Приштине водили су дискусију у децембру 2009. године, а подељеност света била је очита. Став Београда гласио је: декларација о независности је покушај да се укину администрација УН на КиМ, сувереност Србије над њеном јужном покрајином и да се независност наметне као једнострано решење. Оцену да је проглашена независност у супротности са међународним правом изнели су и Кина, Русија, Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.

Прочитајте још - Дачић: Косово ће мало сутра постати чланица УН

Из западних земаља чула су се мишљења да Резолуција 1244 не забрањује сецесију, да независност Косова као могуће решење није искључено тим документом. САД су изнеле виђење да Резолуцијом 1244 није гарантован територијални интегритет Србије, већ СРЈ, која не постоји. Епилог: односом гласова судија 10:4, у јулу 2010. МСП даје саветодавно мишљење да усвајањем декларације о независности у Приштини није прекршено међународно право.

Председник Тадић такву одлуку сматра тешком за Србију, али најављује да се борба наставља.

Делегација Србије у судници МСП у Хагу, AP Photo

ЗЕЛЕНО СВЕТЛО НОВОМ ПОСРЕДНИКУ

У сусрет саопштавању мишљења МСП, Београд се већ спремао за подношење резолуције у ГС УН којом би се тражили нови преговори о Косову са циљем да се постигне компромисно решење за статус. У припремљеном тексту стране се позивају да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем дијалога, а констатује се и чињеница да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања. Из Брисела, међутим, стиже захтев да се од резолуције одустане или да се њен тврд текст "изредигује". Готово месец и по дана трају дипломатска натезања са ЕУ и Вашингтоном око компромисног садржаја документа. После разговора председника Тадића и шефице европске дипломатије Кетрин Ештон, Београд ипак ублажује првобитан текст. Више се не помиње једнострана сецесија, као ни Резолуција 1244 у преамбули. Ревидирна резолуција усваја се на ГС УН 9. септембра. Формулацијом: "поздравља се спремност ЕУ да олакша процес дијалога између страна" упаљено је зелено светло за ЕУ као будућег посредника у дијалогу са Приштином. Преговори се извлаче из оквира УН.

ИСТОРИЈСКИ СУСРЕТИ

* 08. март 2011. - У Бриселу је одржан први састанак делегација Београда и Приштине од једностраног проглашења независности Косова. Српску делегацију предводио је политички директор Министарства спољних послова Борко Стефановић, а приштинску заменица премијера привремених институција Едита Тахири. Теме су биле катастри, авио-саобраћај, телекомуникације, председавање ЦЕФТА и изглед царинских печата.

* 20. октобар 2012. - Уследио је први сурет премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија. На њему није било државних симбола, а по завршетку разговора Дачић је тврдио да се нису руковали, Тачи да јесу. Дачић је тада рекао да је време за историјски договор, али да спремност на дијалог не мења позицију Београда да никада неће признати косовску независност.

* 6. фебруар 2013. - У кабинету високе представнице ЕУ Кетрин Ештон састају се председници Србије и привремених институција Косова, Томислав Николић и Атифете Јахјага, чиме је дијалог подигнут на највиши ниво. Николић је после састанка изјавио да су заједничке констатације биле - жеља да се на Косову живи боље и да се из прошлости изађе у садашњост и будућност.