Душан Пророковић: О косовској реалности

Душан Пророковић, Центар за стратешке алтернативе

четвртак, 10. 08. 2017. у 15:39

Душан Пророковић: О косовској реалности
У политици, као и у животу, не постоји само "једна реалност". Реалност данашњих међународних односа је и да се однос снага између кључних актера неповратно мења

КАКО је већ много пута поновљено, "реалност је да косовско-метохијски Албанци неће да живе у Србији". Реалност је и да њихову једнострану одлуку подржавају најмоћније западне земље. Реалност је, мада се то од јавности невешто крило, да су процеси евроинтеграција Србије и нашег прихватања "косовске независности" повезани. Због тога Албанци уопште не размишљају о било каквим "статусним преговорима". Они чекају, како нам је поручило више политичара из Приштине, да са Београдом потпишу завршни документ. Тиме ће пут за пријем "Републике Косово" у УН бити отворен, а сада, то што их Србија неће и формално признати - за њих је од мањег значаја. Тиме се процес легитимизације статуса ове "државе" у међународној политици заокружује. У томе их подржавају САД, Велика Британија, Немачка и Француска.

Међутим, у политици, као и у животу, не постоји "једна реалност". Двојица Срба из Гњилана, који су се нашли у турским оружаним снагама 1910. године, писали су родбини о "реалности" у Истанбулу. За њих је слика Истанбула била одраз "турске силе" коју је немогуће поразити. И то у тренутку када се у другим деловима света већ увелико расправљало о судбини "болесника са Босфора".

Реалност данашњих међународних односа је и да се однос снага између кључних актера неповратно мења. Упоређујући параметре војне, економске и политичке моћи лако се долази до закључка како је свет већ мултиполаран. Истина, требаће још времена да се статус нових-старих великих сила у светској политици легитимизује.

Такав процес увек доноси многобројна сукобљавања, регионалне конфликте и дестабилизације. Нека од тих сукобљавања се одигравају, неких ће тек бити. Ниједна суперсила у историји није своју позицију препустила без борбе.

Исто тако, ниједна велика сила није изградила нови поредак без борбе. То су закономерности по којима међународни односи функционишу. Али важно је подвући, а то нас историја такође учи, да је процес трансформације старог поретка у нови иреверзибилан. Велике силе које су већ легитимизовале свој статус, попут Русије и Кине, као и оне које то интензивно чине, попут Индије и Бразила, косовску реалност сагледавају другачије него САД и европске земље.

Такође, када је о водећој европској земљи реч - Немачкој, питање легитимизације њеног статуса у новом светском поретку је отворено. Немачка има завидне економске ресурсе, по издвајањима за војне намене је међу првих десет у свету, али је истовремено политички сапета преко чланства у НАТО, због чега јој САД дозирано дозвољавају да се политички ангажује по темама важним за светску политику. Даље коришћење ЕУ као инструмента за јачање позиције Немачке је доведено у питање. Реалност је и да се ЕУ налази у кризи коју ће тешко пребродити. Исто тако, реалност је и да бенефита од чланства у ЕУ више нема на начин како је то било пре свега десет година. Ко не верује, нека пита Грке!

"Косовска реалност" се не може сагледавати ван ширег контекста, позивајући се само на то како Албанци неће у Србији да живе и како у томе имају подршку са Запада. У целу једначину је неопходно укључити већи број индикатора и анализирати проблем који имамо из различитих углова.

Прихватити туђе представе реалности не само да није мудро, већ у великој мери и дугорочно опасно. На пример, с тим у вези, треба напоменути и да би се нашим прихватањем "западне реалности" о Косову односи са Русијом дугорочно пореметили. Уколико и ми пригрлимо тезу да је "косовски случај" суи генерис, на такав начин се делегитимизују референдум на Криму и одлуке Јужне Осетије и Абхазије.

Русија ће тешко бранити "своју реалност" о коришћењу косовског преседана на постсовјетском простору. Тиме се губи подршка новог пола у међународним односима који нам је данас наклоњен, да бисмо прихватили реалност других сила које су нам ненаклоњене. На то како ће на нас гледати државе које су истрајавале на непризнавању Косова свих ових година и чак активно подржавале нашу борбу не треба пуно трошити речи. И то су само неке од "реалности" које треба имати у виду.

Коментари (7)

umereni nacionalista

10.08.2017. 15:55

realnost je i da se politicari menjaju u odnosu na stranku u koju prelete..dok je bio u dss.u prorokovic je govorio drukcije..svaka cast Voji Kostunici, jedini koji je ostao veran svojim principima i stavovima.

Ђура Змај

10.08.2017. 15:56

А Ако Србија попусти тој реалности да Шиптари неће да живе у Србији, односно хоће да живе ту где јесу али не трпе србију, дакле у ствари они хоће да Србија не живи где и они, како ће се касније Србија одупрети и другима који хоће да Србије нема тамо где они живе.!?

Jovan Masic

11.08.2017. 00:39

Mozda autor clanka moze da opovrgne sledecu misao da je jedina velika sila u istoriji koja je svoju imperiju prepustila/izgubila borbom gde je bila i pobednik,bila i ostala Velika Britanija.Doduse,izgubila je neke posede ,samoincijativno se povlaceci,da bi izbegla borbu gde joj sanse nisu izgledale velike.Sve ostale imperija novijeg doba su bile porazene pa time izgubile imperiju.

Simun

11.08.2017. 05:25

Zašto Srbi uvek traže resenja kompromisa u svemi ,ali na svoju štetu Ma neka svetske sile uporno traže priznanje svojih konstrukcija u medjunarodnim odnosima,Srbija treba još upornije, da ne prizna "realnost"priznanja KIM-a.Da je Tudjmana išao principima realnosti,nikad nebi bilo samostalne Hrvatske.Pripremao se za rat i povratak"hrvatskih"teritorija "i svet je nakonon osvajanja priznao tu realnost.

Sergio

11.08.2017. 07:58

Gospodin Prorokovic je ovde pobrkao loncice. Rusija je u kontradikciji prihvatajuci referendumsku olduku Krima, a sa druge strane podrzava Srbiju koja ne priznaje odluku Kosova. Kina je vec druga prica jer ima isti slucaj kao i mi. Ali oni su svetska sila a mi smo mali narod. Tako da bi i Rusima islo na ruku da mi resimo ovo sa Kosovom, i zato je najbolje da se Kosovo podeli. A svejedno usli u EU ili ne, nama su Albanci samo kamen oko vrata i sada a i u buduce

ZIKI

11.08.2017. 11:29

Sve je kasno.Albanci bi ziveli sa Srbima i u Srbiji,kao ravnopravni,ali smo mi prokockali tu sansu.Njijma,nismo smeli da im ukinemo autonomiju 89,i nismo smeli da im objavimo rat 99.Dakle,mi smo o svemu krivi,pa sta bude nek bude.Mogli smo od njih da napravimo velike savezmike na ovom podrucju,ali nismo smeli.Rat smo ga izgubili,to podrazumeva i teritoriju.Zbogom o svemu.Sada oni nece da pregovaraju ni o cemu s nama.