ОЗБИЉНА и веома усредсређена на изазове које је сама одабрала, тако је Ана Брнабић изгледала када је на Томиндан дошла на славу међу своје и закорачила у собу где је било четрдесетак гостију. Они који нису били у прилици да је у селу раније упознају, гледали су министарку испод ока, све до тренутка када је "неверне Томе" разоружала осмехом и урнебесним хумором. Показало се пред људима, који је не познају, оно што смо код ње одувек волели...

Говори овако, с поносом, Анина родбина из Горобиља надомак Пожеге, о будућој председници Владе Србије, детету из народа, оштроумној лафици на тату Зорана и широкој души на маму Ружицу. Док се у региону воде расправе о пореклу Ане Брнабић, мандатарке за састав нове владе, репортери "Новости" провели су дан са њеном најближом родбином. Војислав Томић (40), Анин брат од стрица, објашњава: "Ако одгонетате Анину личност, пратите мапу на којој су уцртани Горобиље, острво Крк и Београд."

- АНА и њен брат Игор, мој брат Михаило и ја, детињство смо провели заједно овде у Горобиљу, а лети смо одлазили на Крк. Ана и сада у Горобиље долази кад год може. Последњи пут била је ту на задушнице. Та наша породична блискост траје од рођења и до данас није прекидана. Мислим да су наши очеви, а највише Анин тата Зоран, који је нажалост млад умро, трасирали блиске односе унутар фамилије - објашњава нам Војкан испред куће у којој је поменута "четворка" проводила лета и зиме. - У Горобиље су долазили сваким поводом, на славе или задушнице и без повода, осим оног да се видимо и дружимо. Када су Брнабићи одлазили на Златибор, знало се да ће Ана и Игор са родитељима прво код нас. Када је Ани понуђено место премијера, редом нас је звала. Прво је желела да чује мишљење породице. Мислим да то о њој пуно говори.

УСРЕД разговора, однекуд из малина, пред кућом се појави Томислав, Анин стриц, "рођени рођак" њеног оца Зорана. Рекло би се, строг човек. Поздрави се и оде послом даље.

- Томислава је Ана одувек веома волела. Помало затворен и веома смеран, док промишља шта ваља урадити, духовит кад испред себе угледа циљ за који се ваља борити, био је за њу, уз оца, ауторитет коме се као дете највише приклањала. Гледала су деца како се ради од јутра до сутра. Видели су и то да изазове, ма колико тешке, у пољу или за радним столим, свеједно, треба схватати озбиљно, али не и фаталистички - говори Славица, Томиславова сестра, Анина тетка, а пре пензије новинарка у Словенији. - Ову црту у карактеру имамо сви у фамилији. То је спој усредсређености на прави, реалан и не тако лак живот са једне, и хумор са друге стране. Ова комбинација учинила је да су Ана и њени родитељи били веома успешни. И имућни. Али, то се на Ани никада није видело. Никада није била одевена боље од друге деце. Није имала скупоцене играчке и телефоне. А њој је све то било надохват руке. Одабрали су нешто друго, живот за "четворку из Горобиља" најмање су чиниле материјалне ствари. Зато су остали блиски до данас.

Војислав испред куће у Горобиљу у коју Ана Брнабић редовно долази

Славица објашњава да је Анин деда Антон Хрват из Старе Башке на Крку.

- ПАМТИМО га као дивног човека. Био је потпуковник у ЈНА, а своју изабраницу, бака Мицу, упознао је у Пожеги. Тако је Анин тата Зоран рођен 1950. у најближем, ужичком породилишту. На Крку, о "четворки из Горобиља" највише је бринула Анина мајка Ружица. Она је родом из Бабушнице. Знала је да децу после дана проведеног напољу, "ђутуре" стрпа у каду. Бринула је о свима, као о својој деци - говори Славица. - У детињству започето, траје и данас. Михајло са супругом Емилијом и Војкан са својом изабраницом Слађаном и двоје малишана, Павлом и Машом, недавно су још једном дочекали Ану у Горобиљу. Где су "матори" стали, они су наставили.

Војислав, Ана (у средини), њен брат Игор (иза) и Михаило (десно)

ГАЈИМО МАЛИНЕ, А НЕ ПРЕДРАСУДЕ

НА питање како "гледају" на прву жену премијера и на њену сексуалну оријентацију, мештани које смо затекли испред локалне продавнице одговарају:

- Ми малине гајимо, воће и поврће. Предрасуде јок! Ану и њене знамо јер долазе у Горобиље, знамо да су добри људи, а то је оно што се гледа - кажу нам мештани пожешког села.

Анин брат од стрица Војислав и тетка Славица

ВИСОКО ОБРАЗОВАНИ

- АНИН деда Антон упознао је њену баку Крстонију - Мицу, у Пожеги. Она је баш из ове куће, овде у Горобиљу. Због Антоновог посла селили су се широм државе. Анин отац Зоран био је прича за себе. Речју - генијалац. Електроинжењер, бавио се програмерством, имао је своју успешну фирму, омогућио је породици леп живот и благостање, а уз себе је имао супругу Ружицу, грађевинског инжењера - тако смо се ми имали на кога угледати - каже Војислав. - Кад год би дошао у Горобиље, Зорана су људи чекали да питају како да нешто ураде, поправе, да се посаветују.