Душан Пророковић: Не треба нам Дубровник форум

Душан Пророковић, Центар за стратешке алтернативе

субота, 27. 08. 2016. у 12:45

Душан Пророковић: Не треба нам Дубровник форум
Чак и да су нам интереси другачији, на то не треба трошити време ни ресурсе

КАДА је у Литванији 2011. одржавано Европско првенство у кошарци, један британски новинар је запазио председницу ове земље Далију Грибаускаите по фризури. Ако добро памтим, назвао је то "совјетским стилом". Где су Британци, ту је и њихов смисао за хумор. Међутим, председница Грибаускаите је, иако на челу мале земље, политичарка озбиљних намера и уопште не даје повод за било какво исмевање. Један је од највећих заговорника офанзивнијег наступа НАТО, поготово када се ради о Украјини, а спомињана је и као проамерички кандидат за генералног секретара УН. Због тога би требало детаљније анализирати и њен долазак на "Дубровник форум".

Наша јавност је забављена формом, па се отуда дели на оне који су за или против одласка премијера Вучића на овај скуп. Углавном се све ставља у контекст новог захлађења хрватско-српских односа. Али, суштина је у нечем другом. Централна тема овогодишњег "Дубровник форума" је таква, да водећим људима Србије тамо није место. Србија би требало у широком луку да заобилази сва места на којима се разрађује концепт повезивања "Јадрана - Балтика - Црног мора". Због тога је и председница Литваније други најважнији гост. О чему се ради?

Организатори "Дубровник форума" су покушали да ову тему сакрију иза наслова "Јачање Европе", до којег ће, јел' те, доћи чвршћим повезивањем свих земаља које се налазе између Естоније на северу и Хрватске на југу. У том контексту су битне и Литванија и Србија. Најважнија је, свакако, Пољска, па је и председник Анджеј Дуда "политичка звезда" овог скупа. Међутим, стратешко повезивање источноевропских држава по трансверзали север-југ нема никакве везе са јачањем Европе. Много ли ће Европа ојачати ако своје односе унапреде БиХ и Летонија! Само то Бриселу фали! Концепт који је поново стављен на дневни ред је војно-стратешког карактера и он се данас тиче НАТО, а увек се тицао геополитичких интереса атлантистичког блока. Први пут је о њему писано још током постојања велике пољско-литванске државе, а коначно су га разрадили Јозеф Пилсудски и Јозеф Бек између два светска рата. У пољској политичкој и академској јавности ова идеја је означена као "теорија Међуморја". Тиме се означава копнена маса између три мора.

Један од западних аутора који је указивао на огроман значај овог простора био је чувени британски геополитичар Халфорд Макиндер у антологијском делу штампаном 1919. године. Врло отворено, без имало увијања, он је закључио да Велика Британија мора остварити стратегијску контролу над Међуморјем како би се географски раздвојили Немачка и Совјетски Савез. Макиндерови следбеници су због тога почели да користе појам "санитарни кордон". Захваљујући њему, био би спречен "пробој совјетских интереса" ка Западу, али и осујећено ближе повезивање Берлина и Москве, што би представљало праву ноћну мору за атлантистичке центре моћи. То је и један од разлога због којих су САД још 1993. експресно подржале стварање Вишеградске групе. Пре неколико година је покренута иницијатива о даљој сарадњи вишеградске четворке са Словенијом, а пре пола године је у једном документу хрватског министарства спољних послова помињана теза о Међуморју. Директор "Стратфора" Џорџ Фридман је 2014. апеловао на Стејт дипартмент да охрабри чвршће везе Пољске и Румуније, а нешто слично је после њега поновио и потпредседник Бајден.

"Дубровник форум" је само један у низу скупова где ће се реактуелизовати идеја о прављењу "санитарног кордона". После неуспеха у Украјини, то је за НАТО начин како да дугорочно политички изолује Русију. Да ли Србија треба да учествује у томе? Нама тамо није место. То нема везе са нашим дугорочним интересима. На крају, треба се подсетити и нато како су прошле иницијативе о Међуморју кроз историју. Ниједна није реализована. Превише је различитих интереса, погледа, циљева, а премало заједничких садржалаца због којих би се државе у овом појасу стратешки повезивале. Као и раније, и овај покушај ће бити мртворођенче. Чак и да су нам интереси другачији, на то не треба трошити ни време ни ресурсе.


Коментари (3)

Nesko Nedic

27.08.2016. 13:53

Jako dobra analiza, daleko iznad nase uobicajene analiticarske "proze". Daje ono sto je cesto sludjenom citaocu najpotrebnije: objektivnu faktografiju, bekgraund informaciju i orijentaciju, pa neka sam odluci sta mu je ciniti

cista istina

28.08.2016. 02:46

Zato je i postavljena Kolinda.Ona to inicira od samog svog pocetka i to zove "uspravnica" i na tome inzistira kad god ima priliku, cak i kad nema veze s tim. Tu Srbiji zaista nije mesto. Clanak je odlicno srocen, samo treba Srbi da ga procitaju i obrate paznju.