Академик и политика

17. 08. 2016. у 15:15

Академик и политика

Др Зоран Аврамовић

Жалосно је кад демократски бирану власт квалификују као диктаторску

ПОЛИТИКА је једина делатност која је доступна сваком становнику државе независно од статуса, образовања, места становања. Отуда Јанусово лице политике. На њен терен улазе и они са знањем и они без знања о основним проблемима и питањима "опште суштине". У Србији традиционално постоји јуриш на политику, и то је оно што отежава професионализацију, а самим тим и подизање нивоа квалитета политичког мишљења и деловања. Пажњу привлачи један слој интелектуалног сталежа који доприноси анархо-нихилистичкој компоненти српске политике и демократије. Особеност ове интелектуализиране политике је у томе што, на пример академик или књижевник, покрива своје јавно деловање ауторитетом струке, чиме се добија привид ауторитета у јавном пољу друштва.

Недавно је академик Душан Теодоровић у разговору за недељник НИН (11. 8. 2016) демонстрирао рђаву страну српског политичког мишљења о којој је овде реч. Није реч о његовој политичкој опредељености. То што он подржава "Доста је било", његово је демократско право. Из тог права логично следи и његово одбијање да прихвати функцију министра просвете у актуелној влади, премда га нико није позвао.

За посматрача политичког живота у Србији интересантно је како академик политички мисли и да ли прекорачује границе националне пристојности на коју га обавезује академски статус.

Пошто је садашњу владу и њену политику обојио најцрњим бојама (а и то је ствар политичког знања), он пласира идеју о обнови ДОС сценарија. Тако, вели он, опозиција треба да се уједини, макар на три месеца, да нађе замену за Коштуницу, а да се после тога разилази. Једино недостаје 5. октобар. У овом плану за неку нову револуцију, забуну уноси његова тврдња да Србију већ двадесет пет година воде људи којима ни по чему не припада да воде ову земљу. У том погледу не оставља никаву сумњу: ништа се није променило и "чини ми се да сам после четврт века у истој ситуацији". Дакле, ништа није било добро, ако погледамо на блиску прошлост. Неко ту дубоко греши. Или је погрешно мишљење о српском друштву или је ситуација укочена двадесет година а мишљење логички исправно? Познаваоци друштва и политике на ову дилему могу да се само осмехну.

Неочекивану страст излива академик када оцењује садашњу владу и њеног председника. Најпре тврди да се Вучић понаша диктаторски, а затим да је "једини начин да ова земља добије шансу да иде напред да Вучић и читава та екипа око њега оду с власти". Демократски, нема шта! Овим исказима академик је показао оскудицу знања о политичким појмовима, а с друге стране ненадано је увредио и све оне грађане који су изашли на изборе да би изабрали владу. Сад, неко ту дубоко греши - или они милиони гласова који су се определили за Владу у наредном мандату или академик са својом оштром поруком да читава Влада одступи!

Етикета о Вучићу диктатору се преузима од некога ко би морао да критички мери јавне речи. Није потребно стручно знање да би се оценио систем политичке власти и начин владања личности у том систему. Жалосно је кад неко у Србији демократски бирану власт квалификује као диктаторску. Они не виде опозицију на свим нивоима јавног деловања. Не читају све оне каменице од речи које се бацају на председника Владе. Ако то не виде, нека се присете Титове владавине, па нека упореде. Ако је Вучић диктатор, Тито није. Нешто од тога мора да буде истина. На другом месту академик домеће да се у Србији, данас и овде, гради култ личности. Да се није, како би рекао Гогољ, уобразиља мало разиграла? А све се питам да ли би у дикататури академик овако говорио о Влади и њеном председнику. Чак и обичну критику Владе - да ли би дозволила Титова демократија?

Коме све ово треба доказивати? Србија има проблем са собом. Тачније са једном струјом анархо-нихилистичког политичког мишљења које се покрива припадношћу угледним професијама. Зашто би неко са стране смишљао ружноћу Србије? Довољно је да препише оно што се говори и пише у једном кругу јавности, и то оном делу који прима додатак из државног буџета.

Онај ко се убаци у политичку борбу за власт, пушта страстима на вољу. Противник се не подноси, мрзи се. Они који су подржаваоци бораца за власт, као наш академик, треба ваљда да буду на страни разборитости, логоса. А зашто нису?

Др Зоран Аврамовић, социолог

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

posmatrac

18.08.2016. 16:01

Vucic ima dobre namere ali lose se ponasa, deluje da samo on radi, svi drugi lice na male miseve, nacin govora i svakodnevno pojavljivanje na tv dojadi. Podrzava ga Pink i Informer, prilicno lose drustvo. Samohvala i nazivanje svakog drzavnika prijateljem ispada smesno.I ima jos...