Батаковић: Последња опомена ушушканим елитама

Душица РАДЕКА ЂОРЂЕВИЋ

11. 01. 2015. у 21:10

Батаковић: Последња опомена ушушканим елитама
Историчар и бивши амбасадор у Паризу за “Новости” говори о терористичким нападима у Француској, могућим узроцима, друштвеним поделама у овој земљи: Ратови на другим континентима озбиљно прете да удобну европску свакодневицу претворе у простор сталне несиг

МРАЧНА епизода са покољем новинара сатиричног листа "Шарли Ебдо" биће снажна опомена да се много тога у приступу савременим социјалним неједнакостима, верским осетљивостима и експанзионистичкој спољној политици мора озбиљно преформулисати, наравно, без узмицања пред насиљем и терором. Чини ми се да је ово једна од последњих опомена свима онима који не виде до које мере је садашњи свет у непредвидљивим превирањима - илузија је да се, у одсуству "гвоздених завеса", могу правити некакве "златне завесе" којима ће се од простора сукоба и насиља изоловати богате и напредне области попут ЕУ. Све је у вези, говорио је Црњански, а данас, у глобализованом свету, можда и више него што то владајуће елите, ушушкане у властиту перцепију и војно-финансијску супериорност, могу да прихвате.

Овако, у разговору за "Новости", историчар Душан Т. Батаковић, који је докторирао на Сорбони и био амбасадор у Француској, одговара на питање да ли овонедељни стравични призори у Паризу наговештавају крај једне ере у Француској, како неки њени грађани, у шоку, доживљавају ове тегобне дане.

* У атентату на сатиричаре и у сукобима који су потом уследили поједини виде сукоб цивилизација. Има ли трагедија те размере, мада је француски премијер поручио да је реч о "рату са тероризмом, а не против религије и цивилизације"?

- Француска је, можда, више од свих других европских држава, заснована на секуларним, републиканским вредностима, а свој идентитет заснива на јасно дефинисаним грађанским правима, која до краја искључују сваки облик религиозног концепта друштвених односа. Отуда и непомирљив сукоб са верским фундаментализмом који угрожава саме темеље француске самосвојности. Средства којима се оспорава постојећи поредак су несумњиво терористичка.

* У Француској је ислам друга вероисповест по бројности, и једина која бележи раст, посебно међу младима. Треба ли у чињеници да многи имигранти нису добро асимиловани у друштво тражити поводе за експлозију овог бурета барута?

- Ислам је по бројности превазишао протестантизам као другу религију после доминантне католичке. Друштво је, међутим, сасвим лаичко, само седам одсто Француза редовно иде у хришћанске богомоље. До пре коју деценију нико међу младим француским муслиманима није ни помишљао на обнову религиозних вредности, сви су максимално тежили да се до краја интегришу. Генерације њихових родитеља у постколонијалној фази мукотрпно су се бориле да им обезбеде боље животне услова, ћутке подносећи тешке услове и веома слабо плаћене послове. Садашњи нараштај, с француским пасошима и пратећим предностима - јер по добијању држављанства стичете сва права као и сваки други Француз - настојао је да искористи све социјалне погодности "државе благостања".

НУЖАН ОПРЕЗ И У СРБИЈИ * Може ли мултиетнички прошарана Србија бити потенцијална мета сличних напада?
- Реално узев, нико није сигуран нити може да рачуна да ће бити поштеђен, а терор фундаменталистичке инспирације не зна за границе. Са простора Србије већ има добровољаца, махом вехабиста у Сирији, од Санџака до Косова, а близина Босне, где одавно делују разне терористичке групе исламских интегриста буди додатну позорност. Отуда је појачана будност државе више него нужна.

* А колико се њих заиста интегрисало?

- Интегрисао се само мањи број муслимана, док је већина остала на социјалној маргини, без школске спреме и праве перспективе. Њихово уточиште, после Исламске револуције у Ирану, која је означила повратак религиозног концепта друштва у исламски свет, постала је, посебно у две последње деценије, вера, као одговор на друштвену маргинализацију, посебно у условима растуће економске кризе. Видљив знак била је појава бурки међу женском децом, и то оном која су у другој генерацији француски држављани. Реакција лаичке државе била је изузетно оштра и ношење бурки и других обележја ислама у школама је, уз велике отпоре, ипак забрањено.

* Годинама сте живели и радили у Паризу, какав сте утисак стекли - да ли је француско друштво заиста тако оштро располућено, живе ли припадници различитих верских заједница "паралелне" животе?

- Муслиманско, посебно арапско становништво, живи претежно по великим градовима, где има услова за трговину и услужне делатности, а избегава области где преовладавају фабрички послови и земљорадња. У великим градовима су често гетоизовани у посебним квартовима, а у Паризу су углавном расељени у нова приградска насеља која прстенасто уоквирују престоницу, велике спаваонице, где нема ни посла ни економске перспективе. Уз насиље, ту настају ћелије у којима се регрутују исламски интегристи разних врста, џихадисти, будући припадници Ал каиде и других антиевропских и антизападних организација. Саркози је својевремено, као министар унутрашњих послова, стекао славу сузбијајући оштрим полицијским мерама растуће насиље у предграђима Париза.

* Постаје ли Европа талац верске нетрпељивости и ксенофобије? И покрету Пегида у Немачкој, који демонстрира против исламских азиланата и миграната, расте подршка?

- То почиње као реакција на одређене појаве угрожавања друштвеног поретка, а завршава се у ксенофобији која није ни била до краја искорењена. Један екстремизам рађа други и онда улазите у зачарани круг насиља и дискриминације. Решење је можда у редефинисању услова за пријем у одређену државну заједницу.

* Европски министри полиције разматрају одговор на напад, док Исламска држава прети да су Велика Британија и САД следеће на удару, да ли је свет "до грла у рату", као што данашњицу сагледава Умберто Еко?

- Рат се са удаљених ратишта на другим континентима одавно пренео на наше улице и прети да удобну европску свакодневицу претвори у простор сталне несигурности и прикривеног страха. Ритам повремених напада с великим бројем жртава постаје редовна појава, а све је мање изузетак. Својевремено су, на пример, спречена два покушаја терористичких напада на Ајфелову кулу, а и данас око ње патролирају стотине војника и полицајаца у унифирми и цивилу. Проходност граница по Шенгенском споразуму отежава идентификацију терористичких група које се слободно крећу по европском простору па су заједничке акције, уз размену поверљивих обавештења, више држава неопходне.

* Да ли се спољна политика ЕУ креира у вашингтонској "кухињи", као што се то мисли у многим чланицама Уније, па се и најновији сукоби урачунавају у цех који Француска због тога плаћа?

- Француска је повратком у управне структуре НАТО, спроведеном за мандата Саркозија, мало добила, а њено предводништво у нападу на Либију није донело очекиване економске користи већ само ново непријатељство арапских фундаменталиста. Упоредо с тим тихо се угасила и амбициозна иницијатива о "Унији за Медитеран" која је требало да под француским вођством, привредно и културно повеже исламске државе на истоку Средоземља са јужном Европом. Преостала је тако само агресивна спољна политика која се у муслиманском свету није, на дужу стазу никоме исплатила, осим засада фирмама из САД, и то само у експлоатацији нафте у Ираку.

* Због чега се од идеје мултикултуралности стигло до "мултиубијања"?

- До пре неку годину Француска није ни препознавала ни признавала мултикултуралност као концепт организације друштва. Француска сматра своју културу, француски језик и републиканске вредности обједињујућим елементима свога идентитета који је недељив и јединствен. Не признаје се комунитаризам, али признају разлику у оквиру Републике Француске, а она ће се постарати да се разлике поштују, на пример у исхрани, прослави верских празника... Могућност учења других језика и делимично толерисање других културних вредности тек треба да добије статус равноправног и друштвено прихватљивог концепта. Видели смо, међутим, да се, другде, концепт мултикултуралности користи и као погодан заклон за тероризам.

* Има ли излаза из овог зачараног круга?

- Засада не видим брзо и ефикасно решење: одбрана политичких слобода - укључујући и слободу мисли и изражавања, која је данас нападнута у Француској - наравно да је од суштинске важности. Грађанске слободе ће, међутим, остати у сенци неприкривено империјалних интереса појединих сила, у свету који још није постао мултиполаран и где се још траже модалитети нове равнотеже снага.

РЕАКЦИЈЕ ЗБОГ НЕВИНИХ ЖРТАВА

* У париској трагедији неки препознају бумеранг који се враћа Западу као "извознику" сопственог кроја демократије и шарених револуција у остатак света, видите ли и ви тако ствари?

- Француска је, одбивши да учествује у једностраном нападу на Ирак, за тренутак придобила опште симпатије арапскога света, али се због војних интервенција у Малију и посебно у Либији све то брзо истопило. Кад неселективно бомбардујете градове где погине на хиљаде невиних цивила, огорчене реакције које се потом преливају у серије терористичких напада су у наше време постале скоро неминовна појава.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (7)

КИР СРБИН

11.01.2015. 21:28

Коначно један паметан човек и познавалац стања да саопшти своје мишљење и процене. Дојадише којекакви аналитичари (који мисле да су након два три изласка на гласање постали полтички експерти, а након два три присуства војним дефилеима, војни експсерти и аналитичари) са својим проценама "киша ће и даље да пада ако не престане".

Sebastian

11.01.2015. 21:38

Dobar razgovor. Amb. Bataković je u pravu u većini svojih stavova, zna o čemu govori. Jedno je tačno: nasilja slična onom koje se upravo dogodilo u Parizu događaće se i dalje, možda i sa još većim intenzitetom. Jer, očigledno je da "rat protiv terorizma" pokrenut od Amerikanaca, po njihovom diktatu i na način kako to oni zamišljaju, ne daje rezultate, već produbljuje probleme.

Zoran

12.01.2015. 04:33

@Sebastian - Opet ti Ameri krivi. Vidis sta pise covek: "- До пре неку годину Француска није ни препознавала ни признавала мултикултуралност као концепт организације друштва. Француска сматра своју културу, француски језик .... Не признаје се комунитаризам, али признају разлику у оквиру Републике Француске" A to znaci da je Francuska u nekom svom svetu totalno. Za tvoju informaciju: Francuska je imala ekzekucije giljotinom i 1977. godine. Uvek Ameri krivi!?

Јабре

12.01.2015. 06:31

За мене је изненађујуће да је ово све што се догодило до сада, један удар авионима пар бомби у метриома и сад ово за петнаест година, изгледа као да се терористи и не труде јер су могли овако нешто да раде свакодневно поготово у Америци где је оружје доступно ...

жртвине жртве

12.01.2015. 09:40

И новинари и терористи су жртве похлепе Западне елите, која око себе шири пустош и очај.

Vito Raski

12.01.2015. 17:33

Naravno da je sve sto se dogadja Zapad dugo pripremao I kreirao recepte u njihovim kuhinjama kako bi ostali svet spoznao razlicitost istocnjacke I zapadnjacke kuhinje Ali nasilnim nacinima da se istok prihvati u konzumiranju njihov"hrane",vraca im se kao boomerang.Zapravo, o svemu najbolje govore nase izreke,poput:Kako si posejao tako I zanjes,ili kako si zaduzio tako ti se I vraca.Ova dogadjanja su samo najava pocetka,a sta ce narode jos snaci tek cemo osecati,jer na ulice necemo smeti izaci.