Порфирије
18. 07. 2014. у 21:30
Свештеним лицима Српске православне цркве никада није било лако на простору где се данас пружа држава Хрватска. То је место жестоког, понекад перфидног, често бруталног обрачуна Католичке цркве с православљем
ПОЧЕЛО је добро, али то у датом простору и околностима, ништа не значи.
Пред новог митрополита загребачко-љубљанског, Порфирија, у Загребу су прострли црвени тепих. Свечани чин устоличења наследника владике Јована организован је у строгом центру главног града Хрватске, у Цркви Преображења Господњег, православном храму саграђеном у другој половини 19. века. Церемонију устоличења водио је патријарх СПЦ, Иринеј, а на другој страни својим присуством поштовање је исказао први човек Католичке цркве у Хрватској, кардинал Јосип Бозанић и представници осталих верских заједница које делују у Хрватској и Словенији. Говори патријарха српског и новог митрополита загребачко-љубљанског били су савршено избалансирани, препуни добре воље, толеранције, екуменски у мери која је многе у Хрватској изненадила. Не знам шта су друго очекивали.
Шта чека Порфирија? Одговор је и тежак и једноставан; одредиће га Порфирије сам, ставовима које буде заузимао, залагањем на терену, бригом (или небригом) за своје православно стадо.
Свештеним лицима Српске православне цркве никада није било лако на простору где се данас пружа држава Хрватска. То је место жестоког, понекад перфидног, често бруталног обрачуна Католичке цркве с православљем. Након великог раскола унутар хришћанства (1054. године) у Сплиту је одржано неколико црквених сабора. На оном из 1075. донета је одлука да се православље искорени с простора Далмације и Херцеговине и од тих времена муке православног живља не престају.
Из породица оних који су кроз време поклекли, показали слабост, одрекли се православља и прихватили католичанство (један од метода притиска сјајно је описао велики приповедач, Симо Матавуљ, у новели „Пилипенда“) дошли су неки од најстрашнијих злочинаца које памти Европа; од Анте Старчевића, родоначелника мржње према Србима, преко Павелића, Макса Лубурића, Љубе Милоша, Мирослава Мајсторовића Филиповића, Ивана Јовановића ... до „јунака“ догађања из деведесетих. Код свих ћете наћи српски корен, делимично или у потпуности. Феномен конвертитства који, готово без изузетка, рађа нетрпељивост и неконтролисану мржњу.
Тај страшни процес претапања православаца у католике, заустављен у периоду 1918-1990. године, оживео је с данима осамостаљења Хрватске, пре 23 године. Милорад Пуповац је пре неколико година изнео податак да је око 10.000 српске деце у Хрватској, од осамостаљења, црквено преведено у католичанство. Вређали су га због тога, претили му, али податак никада није аргументовано оспорен. Као што је неспорно да све више Срба у Хрватској своје родитеље сахрањује уз католичког фратра, да неки мењају презимена за која се поуздано зна да их носе само Срби. Да не спомињемо све пасивнији однос према вери и матичној СПЦ.
Митрополит Порфирије спада међу најобразованије владике СПЦ. Срби у Хрватској, они који су остали уз своју цркву, надају се да га, уз образовање, краси и мудрост, истрајност а богами и храброст. Требаће му све то.
Pero Nadoveza
18.07.2014. 21:44
"ali podatak nikada nije argumentovano osporen"Pa valjda podatke treba argumentirano dokazati, a ne osporavati!!!!
@Pero Nadoveza - Evo g.Pero ja se javljam da potkrepim navode g.Pupovca svedocenjem (jedan od nacina dokazivanja u sudskim postupcima).Opcina Daruvar je pre '91 imala 30% Srba. A sada? Jedni od preostalih su moj brat od ujaka sa suprugom. Njihov desetogodisnji sin ne zeli da bude Srbin, zeli da bude Hrvat jer ga u skoli i na ulici ostala deca (katolicka) nazivaju ciganinom, govore mu da je prljav i da smrdi. Primera je mnogo a samo onaj ko ne zeli, ne cuje i ne vidi
@Pero Nadoveza - Opet Pero Nadoveza iz Slobodne Evrope. Da, nazalost I pravi je Nadoveza, pokrsteni Srbin kao I decetine hiljada ostalih. Nedavno se u Dubrovniku u kastolickoj crkvi vjencao sin biveg pravoslavnog svestenika. Strasno!.
@Pero Nadoveza - Шта је ту страшно ? На попису пучанства 2011 изјаснило се_ Хрвати = православци = 16 647 Срби = католици ..........= 2 391 ----------------------------------------------- Шта је страшније ? То шта је Отац тзв. православни поп или шта је Син отишао по ваљане сакраменте у Католичку цркву ? Ја незнам - можда зна Григорије ? Можда !
Pripisivati konvertizam pripadnika našeg naroda isključivo nasilju Vatikana i Hrvata, pogrešan je pristup i guranje glave u pesak. Da se upitamo, ima li u toj vekovnoj pojavi i nešto od žilavosti hrvatstva da opstoji okružen mnogo moćnijim komšijama? Sagledajmo stvari u svojoj celini i rezultatima koje je hrvatstvo ostvarilo, ne birajući sredstva. Upitajmo se, zašto su Hrvati uvek na "pravoj" strani? Zašto su oni uvek, vekovima, nalazili jake saveznike, za razliku od nas?
Коментари (32)