Капорове године

Ратко Дмитровић

11. 04. 2014. у 21:22

Четири године након што се преселио у одаје из којих никада више неће изаћи ниједан роман, ниједна његова слика, боље него икада пре видимо колико Капор недостаје српској књижевности, култури, јавном животу

Не ради се ту о лакој прози нити он, Момчило Момо Капор, беше лак писац. Било је то нешто ново у књижевности бивше државе, правац за многе, укључујући оне који су Капора касније оспоравали, али нико од њих није додирнуо ни греду таванице на којој су романи Моме Капора. Данас, четири године након што се преселио у одаје из којих никада више неће изаћи ниједан роман, ниједна његова слика, боље него икада пре видимо колико Капор недостаје српској књижевности, култури, јавном животу.

Да ништа друго није написао, а написао је много, само два његова романа, „Конте“ и „Зелена чоја Монтенегра“, довољни су да га сврстају међу великане српске књижевности.

Пре неколико дана, осмог априла, напунило се 77 година од Капоровог рођења. Умро је почетком марта 2010. године. Београд - онај који је Момо сликао и о којем је писао, много и лепо, као нико пре њега, чувајући давно избледеле београдске године у својим причама, романима, записима - није се појавио на том последњем растанку да му се бар делимично одужи. Испратили смо га, нас неколико стотина. Дан је био хладан, ветровит, прошаран слабим снегом. Да смо га сахрањивали у Загребу, дошло би више људи, казао је један од његових пријатеља.

Али, Београд је такав, Срби су такви. Зато нам и јесте овако како нам је. Београд има десетине улица које носе имена људи чији је животни врхунац било убијање Београђана, 1945. године, елите српског друштва, али нема улицу с именом Моме Капора.

Београду су Франце Прешерн и Борис Кидрич значајнији од Капора.

Они којима је било и јесте важније све што је туђе, а прљаво, затуцано, примитивно оно што је домаће, српско, не могу Капору да опросте што је деведесетих, с оловком и свеском, обилазио ратишта по разним Крајинама и бележио страдања народа из чијег корена је никао.

Иста та булумента сматра - оправдано, разуме се - да је Хемингвеј неспорна светска литерарна величина, али намерно прећуткују да је Хемингвеј (ако је то некакво мерило) у Првом светском рату био добровољац, да је ратовао и на простору данашње Словеније, у долини Соче. За њих такве - мондијалисте, другосрбијанце - шпански борци с простора Југославије, на пример, и данас су образац херојства, морално непревазиђена категорија, иако се ради о идеолошким ратницима који су отишли у другу државу, у класичан грађански рат, да у име политике убијају оне који им ништа нису били криви. Капору не опраштају то што је био на страни својих. Замерили су му оловку и папир, исписан и нагорео у селима Херцеговине, Босне, Далмације, Баније...

Али све је то већ прошло кроз сито времена. Ко су и шта данас уопште значе критичари, пљувачи Моме Капора? Ко ће их и споменути и због чега кад заувек напусте свет у којем су своје сићушне душе хранили мржњом према бољима од себе.

Како време пролази, Капор је све већи. Његово „лако штиво“ одавно је недостижна висина за ове (и не само њих) чија се дела мере количином еврофилије и анационалности. Треба их разумети, знају да су неталентовани, а онда негде налете на текст Моме Капора и, узмимо, реченицу: „Лето је из Београда отишло, тихо, неприметно, пловећи низ Саву на корама од лубеница“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (16)

deda strale

11.04.2014. 21:32

bravo uredničke za tekst, potpuno ste u pravo i zaista je nevjerovatno da kapor nema ulicu u gradu kojem je posvetio svoje najbolje ispisane priče. zašto kompanija 'novosti' se ne bi prihvatila inicijative da momo dobije svoju ulicu,..

Mirjana

11.04.2014. 22:47

Zahvaljujem se gospodinu Dmitrovicu na divnom tekstu o velikom coveku, jer je Momo Kapor jedan od retkih na ovim nasim prostorima koji je umeo da nam na svoj sarmantni, nepretenciozni i bajkovit nacin vrati secanje na dane buduce, Mozda nije ni vazno sto jos uvek nema ulice s njegovim imenom, jer ko je citao njegove knjige taj ume da leti...do neba..do zvezde MK.

momcilo

12.04.2014. 00:06

kako "Danas, četiri godine nakon što se preselio u odaje iz kojih nikada više neće izaći nijedan roman", zar ovaj clanak nije vaskrsenje, samo ima drugu formu, u tome I jeste vrednost , apostol Pavle to naziva "da budemo jedne misli".

Nikola St.

12.04.2014. 01:04

Bravo Ratko, divne reči o mom omiljenom Beograđaninu...Živi Momo u ulicama naših sećanja, i te kako. I nedostaje nam, jer Veličine uvek nedostaju.Puno pozdrava od Nikole St.

Драгослав

12.04.2014. 03:18

Просто је невероватно да у овом погубном времену неслободе човек може да прочита овакав текст у дневним новинама. Хвала вам на овом тексту господине Дмитровићу, а Моми Капору вечна слава. Они који данас владају Србијом нису достојни Моминог лика и дела, па не треба очекивати да ће Момо Капор добити своју улицу у Београду. Међутим, Клинтон, Солана, а можда и Кацин, сигурно могу рачунати на своју улицу у будућности.

Petar

12.04.2014. 21:05

@Драгослав - Imate dosta Dmitrovicevih tekstova na sajtu Memorijalnog centra Jadovno i u Pecatu (doduse, samo pretplatnici). Jedan izuzetan novinar, objektivan, veliki borac za istinu

Sarajka

12.04.2014. 08:16

Hvala Vam g. Dmitrovicu za ovaj sjajni clanak. Pamtim kad su ga otjerali iz mog i njegovog Sarajeva, zato sto nisu mogli podnijeti bolje od sebe. Poslije njega je zbog istih razloga otislo jos mnogo, mnogo nas. Momu, kao istinsku vrijednost, niti mogu dostici, niti unistiti, a nije ni vazno sto nema svoju ulicu. On ima svoje mjesto u istoriji knjizevnosti i slikarstva. Uzgred, na Dedinju jedna ulica nosi ime Augusta Cesarca. Ipak, nije da ne boli.

Danka

12.04.2014. 08:26

" I tako, dok je oronuli pesnik propadao iz dana u dan na zadovoljstvo čitave varoši, još jedanput se pokaza, kako kod nas ne vole ljude koji se izdvajaju značajem i veličinom..." Momo Kapor, pripovetka - Čovek koji je dobio ulicu.

aleks

12.04.2014. 08:31

Teško je da ulica u Beogradu ponese ime Moma Kapora jer je teško proći filter ovakve beogradske elite koju je najbolje opisao istoričar Milorad Ekmečić u uvodu knjige " od oranja do klanja" u kojoj stoji " kada bi god neki belosvetski komesar došao u Beograd i rekao da srpski narod ne treba da postoji veliki deo elite u Beogradu bi potvrdno klimao glavom"! Zato u Beogradu imamo ulice koje nose imena raznih progonitelja ovog naroda a nemamo ulicu Moma Kapora! Zahvaljujem autoru na sjajnom tekstu.

bosko

12.04.2014. 10:48

Dobro, Dmitrovicu, ko su to oni koji zabranjuju Kapora? Cine li vlast? Vi ako zelite Kaporovu ulicu, lepo pokrenite inicijativu, peticiju, osnujte NVO, tome i sluzi - civilnom delovanju. Nisam vas citao da ste kritikovali rad vlade. Bitno da se bavite izdjanicima i patriotima. Ruski pesnik je rekao da je svaki pravi patriota uvek na strani svog naroda - u borbi protiv vlade! Razmislite malo o tome.

СВАРОГ

12.04.2014. 11:03

Прецизно,у центар мете,као што је и велики Момо Капор писао.

Маријана

12.04.2014. 12:35

Волим Ваше суботње коментаре колега Ратко, а овај је диван о МОМИ.Ни један критчар и злобник и квази интелектуалац нису га могли и никад нећемоћи да га дотакну ни у сну..а то о улици..ма, он је добио велику километарску улицу ..алеју ..од својих читалаца који је и даље граде, а Његова установљена Награда која се дијели великим и талентованимСрбима, код нас и у свјету, валики је СПОМЕНИК СРПСКОМ ХЕМИНГВЕЈУ.

straja

12.04.2014. 21:29

Clanak je divan,slobodoumsn,srceparajuci...samo se pitam cime a da li I uopste je MK zasluzio takvu hvalu.

piksi

13.04.2014. 09:49

Momo je legenda moje generacije i ponosni smo što smo rasli uz njegova djela.Ostaće vječno u našim sjećanjima kao neprevaziđeni šarmer,patriota i veliki umjetnik široke DUŠE.Lično mislim da mu ne bi bilo krivo što ga ne cijene nato kvislinzi i američki špijuni jer on nije iz te priče.