БЕОГРАД - Србија и Црна Гора не могу да се деле. У тој заједници све је недељиво: земља, вера, језик, историја, традиција, култура, преци и потомци.
То је суштинска порука, громогласно упућена у подне из крцате Велике дворане Дома синдиката, са онивачке скупштине Покрета за заједничку европску државу Србија и Црна Гора.
Више стотина званица, махом црногорских држављана који живе широм Србије, упутило је јасан захтев од "којег не мисле да одступе" - да добију право да одлучују о судбини Црне Горе и државне заједнице, као и право да гласају на евентуалном референдуму који најављује власт у Подгорици.
- Не пада нам на памет да поричемо чињеницу да су Србија и Црна Гора две различите државе, али тврдимо да су то две српске државе - уз овације је отворио Скупштину академик ЛЈубомир Тадић, председник Савета покрета.
- Не смемо и нећемо дозволити једном ретроградном покрету у Црној Гори да нам избрише историјско памћење и промени идентитет. Власт у Црној Гори не бира средства како би доказала да баш са њима почиње и историја Црне Горе. Па тако уводе црногорски језик, формирају тзв. Црногорску православну цркву и Дукљанску академију. Не бирају средства да избегну и заобиђу Уставну повељу, а иза тих залагања за независност стоје типично властодржачки интереси. "Монтенегрински" покрет је типичан покрет скоројевића - нагласио је Тадић.
Он је подсетио да су Црногорци водили витешку борбу против Османлија у име Српства и за опстанак Српства, а да је по тој борби Црна Гора и стекла име "српске Спарте".
- Тежња црногорске власти за независном државом храни се идеолошким наслеђем Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, са једне, и савезима коминтерне са антисрпским идеологијама, са друге стране. Спречимо их у њиховим намерама - позвао је Тадић.
Двочасовни скуп протекао је у беседама чланова Покрета који су оштро осуђивали актуелну власт у Подгорици, и њихову одлуку да укину право гласа Црногорцима у Србији:
- Наши противници, који су наша браћа, узурпирали су у Црној Гори све: јавне функције, медије дипломатију, такозвану интеклектуалну јавност, јавни и тајни буджет - набројао је Зоран Жижић, председник Управног одбора црногорског Покрета за очување заједничке државе. - Ми се залажемо за укидање старих граница, а не постављање нових. Нећемо дозволити да се подигне још и граница преко живог срца једног народа и да се покидају духовни темељи док модерни свет руши границе и прихвата разлике.
- У свету ниједна земља није хтела да се осамостали, а да што више својега народа одвоји, да га се одрекне, да му промени име језику, да му утре писмо - набројао је Миро Вуксановић, књижевник. - Е, то хоће садашња Црна Гора, пред којом су сви капе скидали док црногорску капу није преузела страна рука.
- Црна Гора није сама са собом. Таква није била никада у историји. Власт верује у причу да ће им неко поверовати да је вековима било оно што никада није било. За њих је и Владика Раде насилан. Они хоће да нас стргну и одмене. Они хоће да буду само они - рекао је Вуксановић.
Историчар Славенко Терзић, осврћући се на политику власти у Црној Гори, запитао се:
- Имамо ли право да допустимо да група кратковидих, властољубивих и себичних политичара доведе у питање велико историјскао дело и да нас врати на почетак. Црној Гори никада није претила, нити прети опасност од оних чији су преци стварали Црну Гору. Ти преци су желели да уједине два српска државотворна седишта. Ако треба на нешто да се угледамо, онда су то њихова зрелост, мудрост и далековидост.
Академик Владо Стругар оценио је да су на овој скупштини сви људи сједињени и поносни на осећање припадања Српству, да су узнесени поукама светосавског православља.
- Покрет који данас оснивамо нека буде вођен истином да су све вредности Црне Горе - у природном благу, у створеним добрима, у предању и обичајима, у историјским знаменитостима - у целокупном Српству! Са тим српским благом у темељу и с њеним људством у задружју и славним историјским именом у заједничком историјском наступу. Овај покрет треба да буде општи, отаджбински савез, да се бројност његових припадника увећава и да се љубав шири, а за то су потребна братска споразумевања, а не дељења - рекао је Стругар

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ:
ЗАБОРАВИТЕ РЕФЕРЕНДУМ
- МИ им поручујемо са Теразија, да нећемо одустати од наших права, а то значи да референдум о независности Црне Горе одложе једном за сва времена. Или да га мало боље припреме. Пошто су НЈегоша прогласили геноцидним песником, незгодно је да он буде на најславнијој црногорској планини. Могли би да га изместе, а да на његово место сместе Институт за изучавање дела Секуле Дрљевића, који би се бавио припремама за будући референдум за независну Црну Гору - рекао је академик Матија Бећковић.



ТЕКСТ ДЕКЛАРАЦИЈЕ ПОКЕРТА ЗА ЗАЈЕДНИЧКУ ЕВРОПСКУ ДРЖАВУ СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
НИШТА НИЈЕ ЗА ДЕЛЈЕНЈЕ

БЕОГРАД - Заједничка држава Србије и Црне Горе не може да се дели без штетних последица по њене грађане, јер у њој је све - осим власти - недељиво.

Недељиви су земља, вера, језик.
Недељиве су историја, традиција, култура.
Недељиви су преци и потомци.
Држављани Црне Горе у Србији - у Црној Гори имају родитеље и браћу. Црногорци у Србији имају децу и браћу. Ми из Србије имамо у Црној Гори очевину. Црногорци у Србији имају патријарха, најбоље школе, болнице и путеве ка Европи.

Одвајање Црне Горе од Србије интерес је малог броја властољубивих и себичних људи.

Геополитички, економски, културни, одбрамбени и сви практични разлози - на страни су заједничке државе.

Не постоји нешто што је добро или лоше за народ једне републике а да то, истовремено, није добро или лоше за народ друге републике.

Одвајањем Црне Горе од Србије, највећем делу грађана у Србији и у Црној Гори, било би - изузев владајућој сепаратистичкој олигархији Црне Горе - много горе. Најгоре би било држављанима Црне Горе у Србији који би тим неразумним актом постали странци - држављани без државе.

Неприхватљива је намера садашње црногорске власти да држављанима Црне Горе који живе у истој државној заједници - као да су на другој планети - одузме основно људско право да одлучују о статусу и судбини сопствене државе.

Овај Покрет залаже се за једнака права свих држављана Црне Горе - да одлучују о државно-правном статусу Црне Горе - без обзира на то где они живе.

Зашто би се делило нешто што ће сутра бољи од нас - поново уједињавати?

Заједничка држава треба да буде уређена по европским стандардима - с једнаким правима република, народа, националних мањина, вероисповести, појединаца и полова.

Држављани Црне Горе у Србији изјављују да ће бити противници сваког сепаратизма у нашој отаджбини. Одбрану од сепаратизма сматрамо својом људском обавезом, а не политички усмереном активношћу.

Заједничку државу бранићемо свим демократским средствима, каже се на крају декларације.