Кнежевина Лихтенштајн 1862. године била је још увек део Немачке конфедерације, којом је и даље руководио аустријски цар Фрања Јосиф. Због питања ко ће предводити немачке земље које су сањале о уједињењу, дошло је током јуна-јула 1866. до оружаног сукоба између Царевине Аустрије и Краљевине Пруске, у којем је дебљи крај извукла Аустрија, која је заувек искључена из Немачке. Након тога је образована је Севернонемачка конфедерација на челу са Прусима, док се Аустрија реформисала, и да би смирила Мађаре, створила Аустроугарску.


То је био последњи сукоб у којем је учествовала Кнежевина Лихтенштајн. Кнез Јохан Другиудовољио је захтевима аустријског цара да се укључи у сукоб, али само под условом да брани немачки Тирол, јер није желео да ратује против других Немаца. Својих 80 војника послао је на алпски планински прелаз Стелвио, на аустријско-италијанску границу, за случај напада Италије која је ушла у савез са Пруском, а 20 војника је остало да чува Лихтенштајн.


Када се рат завршио 22. јула, лихтенштајнска војска је кренула назад и била свечано дочекана код куће. Само је сада, каже тамошње народно предање, бројала 81 војника! Уповратку им се прикључио неки весели италијански официр за везу. Аустрија је тада изгубила Венето и делове Фријулија.



Лихтенштајн, стешњен између Аустрије и Швајцарске, физички је спречен да 1871. уђе у састав Немачког царства под палицом Пруске. Ова кнежевина је 1868 распустила своју малену војску и прогласио вечиту неутралност. Нико је никада није прекршио.


(телеграф.рс)