Рачунање времена је ствар договора. Mи смо одавно утврдили да је фебруар месец који најкраће траје, и да му сваке преступне године додајемо по један дан. Међутим, у 18. веку, фебруар је имао и 30 дана.


Приликом преласка са јулијанског на грегоријански календар, власт у Шведској је одлучила да не предузима оштре потезе, већ да постепено почне да користи нови календар.


Било је планирано да се од 1700. до 1740. године у преступним годинама прескочи додавање једног дана у фебруару, чиме би се ускладили са грегоријанским календаром који је већ био уведен у многим европским земљама.


Преступни дан је прескочен 1700. године, али није 1704. и 1708, због тога што је у току био Велики северни рат између Шведске и Русије, па су шведске власти заборавиле на календар.


Како би се избегле будуће грешке и додатно збуњивање, одлучено је да се од 1712. године додавањем два заостала преступна дана у Шведској поново користи јулијански календар.


Заостали дани су додати у фебруару, па историја Шведске бележи 30. фебруар 1712. године који је по грегоријанском календару био 11. март, а по јулијанском 29. фебруар.


Прочитајте још: 29. фебруар, дан великих преокрета: За ове знакове ће бити невероватно срећан


Грегоријански календар у Шведској коначно је уведен 1753. године, када је након 17. фебруара уследио 1. март.


Савремени рачунарски системи данас не би дозволили да се догоди овакав пропуст, али када су немирна времена, може се догодити да будете рођени на датум који се више никад неће поновити.


(rts.rs)