Елзи Еилер живи у малом граду Монови у САД-у, где је гледала читав свој живот како се популација постепено смањује. Градоначелница, благајница, секретарграда, власница кафића само су неке од њених функција.


Сваке године на свом кафићу ставизнак “Избори за градоначелника” и потом гласа сама за себе. По закону је дужна да организује изборе.

Као власница кафића обавезнаје да тражи дозволу за алкохол и дуван, па захтев шаље држави, која га потом прослеђује градоначелници, па када га, као градоначелница потпише, враћа га назад себи, као власници бара.


Пре 90-ак година Монови је имао око 150 становника. Тада су постојале чак три радње, неколико ресторана, па и затвор. А град је био станица на железнициЕлкхорн.

Еилер је остала задња становница након што је њен муж Руди умро. Упознали су се још у вртићу, венчали када је она имала 19 година и читав су живот провели у Моновију.




Црква је последњу церемонију одржала 1960, до 1970. затворене су радња и пошта, школа је затворена 1974. Такође седамдесетих, одселила су се и Еилеринина и Рудијева деца. Пар је 1971. отворио кафић. До 1980. у граду је остало још само 18 становника, а 20 година касније остао је само овај брачни пар. Руди је преминуо 2004.

Упркос томе, Еилер није хтела да се пресели. Каже да није усамљена јер 12 сати ради у свом кафићу, где има редовне госте из суседних места, а и туристе из целог света који долазе да виде овај градић са само једним становником.

(Noob.ba)