Ако сте данас од раног јутра у необјашњивом страху и грчу, вероватно патите од параскаведекатриафобије, страха од петка тринаестог.

Реч је о релативно честом, али уједно и изразито неразумном страху од комбинације петка и броја 13 и се историјски везе уз неколико митова.

Норвешки мит каже да је 12 богова вечерало у Валали, рајској дворани и дому бога Одина. На вечеру је упао и 13., незвани гост. Био је то зли бог Локи.

Локију је, према миту, у друштву озбиљних богова постало досадно па се одлучио поиграти с њима. Резултат његове игре био је трагичан. Наговорио је Ходера, слепог бога таме, да стрелицом чији је врх премазан имелом погоди Балдера, бога весеља и задовољства. Балдер је умро и целом је земљом завладала тама. Од тог тренутка надаље бројка 13 сматра се кобном и злослутном.

Библија даје још једно од објашњења за овај страх од комбинације дана и датума. Јуда, апостол који је издао Исуса, био је 13. гост на Последњој вечери.

Такође, у античком Риму постојало је веровање да се вештице окупљају у групама од 12, а тринаесто је место било резервирано за ђавола. Ипак, већина историчара верује како петак 13. зао глас вуче од 1307., када је почела једна од већих трагедија у људској историји. Тог је дана француски краљ Филип ле Бел, у договору с тадашњим папом, наредио хапшење више од стотине витезова из реда Темплара оптуживши их за херезу.

А ако вам здрава логика већ не налаже да се петка 13. не треба бојати ништа више од, например, понедељка 27., онда вас можда утеши објашњење професора психологије, др. Клаја Раутлиџа.

- Празновјерја нам помажу да схватимо свет и како ствари функционишу - каже он.

Људи желе да верују да свет функционише према неким правилима и да се неке ствари могу предвидети, а пре свега, желе веровати да је неке ствари могуће контролисати и да све није хаос и низ случајности. Наравно, то је немогуће па онда због тога неки од нас верују у неке спољне факторе или силе које контролишу све око нас.

То је видљиво чак и у неким далеко бенигнијим ситуацијама. На пример, нешто се није остварило јер "није било суђено".

Истраживања показују да празноверја функционишу на овај начин. Што је мање осећаја контроле то смо склонији празноверјима (куцање у дрво), а нешто слично догађа се у раздобљима економске несигурности. То можете применити и на веру јер кад се људи осећају панично, престрашено и мисле да свет нема смисла, склонији су поверовати да светом управља нека виша сила. Дакле, само опуштено данас.