Две америчке историчарке уметности, Елизабет Кнот са Њујорк универтитета и њена колегиница Анастазија Анрхајм са Унивезитета Пенсилваније, извеле су прави подвиг јер су десетине хиљада фрагмената цигала склопиле да би реконструисале једна врата Вавилона, посвећена богињи Иштар.

Житељи Вавилона су у првом миленијуму пре наше ере изгубили рат са Асирцима који су им разорили престоницу, а њихов владар Небукаднезар 2. ( 604-562) је одлучио да обнови своју престоницу.

Град је, иначе, био подигнут пре 1500 година и био је један од старијих и најважнијих градова Месопотамије.

Њихови мудраци су одлучили да расчисте терен и поново изграде пут од зидина града до храма врховног бога Мардука и да дуж пута буду зидине обложене глеђосаним циглама на којима су у плитком рељефу, у веома живим бољама, биле приказане фигуре звери.

Од тог свечаног пута су током векова остале само гомиле шута које су послужиле Елизабет и Анастазији да реконструишу његове зидине, на којима су били приказани лавови, бикови и митске животиње мушуш, које су имале тело и реп змије, предње ноге попут лављих и стражње као орлови.

На крају свечаног пута била је капија посвећена богињи Иштар.

Цигле са једном страном прекривеном глеђи разносили су житељи околних места, јер су биле веома правилног облика и веома добро испечене.

Капија је откривена пре више од 100 година и немачки археолог Роберт Колдвеј је почео да прикупља цигле са којих није била састругана глеђ.

Он је већ прикупио на десетине хиљада глеђосаних цигала и фрагмената зида када су радови прекинути јер је избио Први светски рат.

Све то што је прикупљено у Вавилону је послато за Немачку, а тамо су у Музеју Пергамона стручњаци почели да склапају капију 1928. године.

У берлинском Пергамон музеју неколико фигура из свецане процесије је склопљено, али неке нису биле глеђосане јер је тај поступак био веома компликован и спор.

Две америчке историчарке уметности прво су се посветиле реконструкцији израде глеђи и цигаља од глине као што су радили први градитељи зида који је штитио пут до капије Иштар.

Оне се надају да ће реконструисати целу процесију животиња у којој је било 120 лавова и још увек непознат број бикова и мушуса.

Да би се склопила једна фигура лава потребно је 70 калупа за цигле које, када се склопе, приказују лава у плитком рељефу са разјапљеним чељустима.

Позадина ове процесије животиња је плаве боје, која је у античко доба била изузетно скупа.

Ова реконструкција капије Иштар сада је изложена у Институту старог света у Њујорку и моћи ће да се разгледа до 24 маја 2020. године.

Текст о реконструкцији овог значајног експоната написао је археолог Џерет Лобел, главни уредник часописа "Археологија".