ЊУЈОРК - Свака тринаеста особа на свету пише и доминантно се служи левом руком, а 13. август је Међународни дан леворуких, дан када се говори о леворукима који живе у окружењу у ком је све прилагођено дешњацима.

Зашто је неко леворук, а неко дешњак? Нико, па ни наука, не зна тачан одговор на ово питање. Верује се да генетика има велики удео у томе, а то потврђују и најновија истраживања.

О леворукима постоје разна, најчешће погрешна веровања на које се данас осврнуо лист Хафингтон пост. Тако постоји предубеђење да леворуки живе краће и да чешће страдају у несрећама, што су недавне студије демантовале.

Верује се, такође, да су сиромашњији (Бил Гејтс?), мање интелигентни (Алберт Ајнштајн?), мање даровити (Леонардо да Винчи, Микеланђело?), али спретнији у спорту и сексу.

Осим наведених, међу познатим леворуким су и Бетовен, Бах, Чарли Чаплин, Пол Макартни, Џими Хендрикс, Јулије Цезар, Александар Македонски, Наполеон и Барак Обама.

Склоност да већину радњи обављају левом руком није искључива карактеристика људи већ и појединих животиња. Наиме, у јуну су руски истраживачи са Универзитета у Санкт Петербургу установили да је чак 95 одсто кенгура леворуко.