ВАШИНГТОН - Научници разматрају могућност да врате у живот 24 изумрле животињске врсте.

Они који се надају да ће ускоро шетати парком из доба Јуре не би требало да се превише радују, јер истраживачи не планирају да оживе диносаурусе, чији се ДНК, барем засад, сматра превише старим за овај вид манипулације.

Окупљени на конференицји ТЕДx, која се одржава у Вашингтону под покровитељством Натионал Геограпхиц-а, научници су саставили листу од 24 животиње које испуњавају одређене критеријуме за оживљавање.

Међу тим животињама су птица додо, тасманијски тигар, каролински папагај и квага, врста јужноафричке зебре чији је последњи представник угинуо давне 1883. године.

У свом одабиру, они су пре свега водили рачуна о атрактивности врста и значају њихове еколошке функције. Научници су имали у виду и изводљивост поступка, тј. да ли расположиви узорци ДНК могу бити употребљени, као и могућност реинтеграције животиња у данашњу природну средину.

Према писању Вашингтон поста, пре 10 година тим француских и шпанских истраживача успео је да оживи изумрлу врсту козе. Животиња је, међутим, угинула након десетак минута.

Пројекат оживљавања изумрлих животиња покреће бројна етичка и логистичка питања, укључујући и начин на који ће научници добити употребљив узорак ДНК животиње која је давно нестала са лица земље.

Поставља се и питање трошкова једне овакве операције, чија је цена већа или мања у зависности од врсте, али свакако достиже неколико стотина хиљада евра.

На идеју да се оживе поједине изумрле животиње, научници су били понукани пројектом Лазарус у оквиру којег су, користећи технику клонирања, истраживачи успели да оживе једну изумрлу аустралијску жабу.

Иако ниједан од добијених ембриона није опстао више од неколико дана, генетски тестови су потврдили да је у насталим ћелијама било генетског материјала жабе која је изумрла пре више од 30 година, што је научнике уверило да је клонирање сада више "технички, него биолошки проблем".