Србији од малина 250 милиона долара: Велика очекивања од бербе “црвеног злата”

Н. ЈАНКОВИЋ

среда, 17. 06. 2020. у 12:03

Србији од малина 250 милиона долара: Велика очекивања од бербе “црвеног злата”

Са једне од претходних берби "црвеног злата" у ариљском крају Фото Д. Карадаревић

Широм наше земље почиње берба најзначајнијег пољопривредног бренда. Око 60 одсто рода извози се у Немачку, а потом у Француску

ТЕК сваке треће-четврте године произвођачи "црвеног злата" имају разлога за задовољство. Берба малина почиње у нижим пределима, и биће у пуном јеку крајем јуна, а откупљивачи су понудили аконтних од 200 до 250 динара за килограм новог рода. Новац од откупа наћи ће се у џеповима готово милион грађана Србије - малинари и њихове породице, исцрпљени претходним лошим сезонама, напокон ће наплатити велика улагања и мукотрпан рад у засадима.

Берба малина омогућиће пољопривредницима да, после дугог поста, унапреде своје малињаке, да занове механизацију, а добра сезона за већину произвођача је прилика да деци обезбеде летовање, да "сравне" породични буџет, укратко - да мало одахну и осете добробит од свога рада.

Подсетимо, прошле године откупна цена била је свега од 65 до 170 динара. Од овогодишње цене корист је, како сазнајемо, велика и за државу - очекује се да ће извоз "црвеног злата" у Србију "увести" око 250 милиона долара.

У мају, град је у околини светске малинарске престонице Ариља, око Лучана, Ивањице и Ужица, оштетио многобројне засаде. Међутим, већина малинара је осигурала своје засаде, а досадашња пракса је показала да се штета може наплатити без већих проблема.

- Очекујемо да ће рода бити за 30 одсто мање него прошле године, јер је због епидемије око 10 одсто засада остало необрађено. Цена коју ми тражимо је од 1,75 до 1,83 евра за килограм, и то дугорочно, за 10 наредних година. Већина хладњачара широм Србије у овом тренутку нуди аконтних 250 динара - каже Добривоје Радовић, председник Асоцијације малинара Србије.


Са једне од претходних берби "црвеног злата" у ариљском крају

Годишњи род на нивоу Србије је од 80.000 до 120.000 тона, на укупно 15.000 хектара под засадима. Потражња страних тржишта је добра. Род је подбацио у Чилеу и Пољској, па глобални дефицит још једном Србију може да избаци у сам врх светске производње.

Око 60 одсто рода српски хладњачари извозе у Немачку, а затим у Француску и остале државе Европске уније. Из тих држава се српске малине, као готов производ, реекспортују широм света. Чак и Чиле, као један од највећих конкурената на глобалном тржишту, све више увози малине из Србије.

У ариљском крају, одакле у свет одлази највише "црвеног злата", временске прилике, без наглих смена летњих киша и јаког сунца, повољно су утицале да малина "добро понесе". Принос по хектару варира од седам до 12 тона, у зависности од квалитета засада.

ЦЕНА ДНЕВНИЦЕ ДО 3.000 ДИНАРА

У ариљски крај ће се у наредном периоду слити армија берача из читаве државе. Уз смештај и храну, они могу очекивати дневнице од 2.000 до 3.000 динара. То значи да радник током бербе, радећи око 10 часова дневно, за месец дана може зарадити од 70.000 до 100.000 динара.

Малинаре ове године обрадовала добра откупна

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Niko

17.06.2020. 12:10

250d za 1kg malina u drzavi gde je plata 25.000??? Znaci 2 sata rada za 1kg malina... To nema nigde

Zoran Kg

17.06.2020. 13:10

A šta je Srbija uložila u maline? Hladnjače drže tajkuni i skidaju kajmak.

Niko

17.06.2020. 13:53

Opet ce biti uvoz malina iz argentine.. I pored tolike daljine... Opet jeftinije