РАЗЛОГ због којег нотари желе да остану верни папирним листовима непокретности из катастра и не желе да уваже електронске изводе, лежи у одбрани "месне надлежности", тврди за "Новости" јавни бележник из једног места у унутрашњости. Он истиче да неколицина нотара у Београду згрће огроман новац и зарађује и више од милион евра годишње, док колегама у мањим градовима остају само "мрвице". Зато се, како тврди наш саговорник, залажу да електронски изводи не могу служити као јавне исправе, већ инсистирају на физичком присуству странке и штампању документа.

Ако не би било потребно да се штампају изводи, странке би могле у свом месту боравка да заврше посао куповине стана у другом граду или оставинске расправе. Јавни бележници, међутим, инсистирају да, уколико је неко купио стан у Београду, процедуру обави у престоници, односно да оде у катастар и извади папирни извод.

- Територија на којој послује један нотар строго је дефинисана, па тако централне градске општине Стари град, Савски венац, Врачар, Звездару и Палилулу покрива свега осморо људи - прича нотар. - Они имају скоро по 10.000 захтева ка катастру за две године, док остале колеге у Србији у просеку имају по хиљаду или две. Ако се узме просек да овера кошта око 500 евра, јасно је да неке колеге зарађују баснословне суме новца. Зарада зависи од вредности некретнине, тако да не добија нотар исту надокнаду када се прода стан на ексклузивној локацији и у неком мањем месту. Јавни бележник, на пример, у Кикинди треба да изда десет решења да би зарадио као онај ко је издао једно у центру Београда.

Наш саговорник сматра да је територијални принцип неправичан и према грађанима и према већини нотара.

Председник Јавнобележничке коморе Србије Србислав Цвејић тврди да је месна надлежност нотара установљена законом и поклапа се територијално са судском надлежношћу и да то нема никакве везе са њиховим дигиталним приступом катастру:

- Сви ми имамо дигитални приступ листу непокретности. Ако грађанин из Ваљева купи стан у Београду неће му овера бити јефтинија код нотара у Ваљеву, јер је тарифа јединствена према вредности некретнине. Такође, ако је продавац из Београда, хоће ли он ићи у Ваљево да овери уговор? Папирни облик нема никаве везе са тим, јер сви јавни бележници имају дигитални приступ листу непокретности.

Цвејић има супротно становиште да би, без месне надлежности, јавни бележници у унутрашњости угасили своје канцеларије, јер не би могли довољно да зараде.

- У Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу живи 60 или 70 одсто грађана Србије. Па ко купује непокретности на Златибору или Копаоника? Нико од њих не би ишао тамо да овери уговор, већ би то радили у својим градовима. Бележницима у унутрашњости онда не би било исплативо да раде, јер највеће зараде доносе управо овере уговора о промету некретнина и то је приход који омогућава нормално функционисање бележничких канцеларија.

СТАТИСТИКА ГРЕШАКА

НА сајту Републичког геодетског завода објављена је и статистика са списком јавних бележника са највише обустављајућих у односу на број донетих решења. Ту се види колико је свако од њих процентуално грешио, као и да појединци ни свако десето решење не напишу исправно.

- Неки имају и по 15 одсто грешака и РГЗ им због тога одбија упис - каже наш саговорник. - Стандард у Европи је да проценат грешке буде испод три одсто. Занимљиво је и да међу онима који су у врху најплаћенијих, који имају највише посла, има и оних који су достигли 15 одсто грешака. Због свега тога трпе грађани, јер им катастар одбија непотпуна и нетачна документа.

ОГРОМНЕ РАЗЛИКЕ

И званични подаци са сајта Републичког геодетског завода показују да првих 20 јавних бележника на списку имају много посла. Највреднији је од 1. јула 2018. до 26. маја 2020. тражио чак 8.643 извода, док је од последњег на листи у катастар стигло свега 36 захтева. То, како каже наш саговорник, потврђује да неки једва опстају, док неки зарађују невероватне суме.