ПОВРШИНЕ под лековитим биљкама у Србији варирају од 2.000 до 3.000 хектара годишње. Највише се гаји око 20 врста - питома нана, камилица, морач, тимијан, бели слез, першун, невен, мирођија, босиљак, оригано, жалфија... У ове површине није урачуната зачинска паприка која је засејана на око 5.000 хектара. Потрошња лековитог, ароматичног и зачинског биља, као и шумских плодова у свету се сваке године повећава за око пет процената, па стручњаци за ову област сматрају да су потенцијали много већи.

Биолошку разноврсност флоре чине 3.272 врсте, од чега је 700 врста лековито биље. Званично је регистровано и описано 420 врста, а у промету се налази њих 280.

- Процењује се да је у овој производњи ангажовано око 50.000 људи - каже професор Јан Кишгеци, члан Националног тима за препород села. - Сакупљањем лековитог биља у Србији се бави и од тога живи око 5.000 грађана, док се откупом бави 30 до 40 мањих и већих фирми. Највише се обезбеђују: клека, липа, зова, хајдучка трава, кантарион, бели слез и мајчина душица. Процењује се да површине под лековитим, ароматичним и зачинским биљем у Србији могу бити до три пута веће.

Пољопривредно газдинство које почне производњу лековитог биља, ваљало би да уложи још око 4.000 евра за набавку сушаре капацитета две тоне, а дестилатор чија је цена око 15.000 евра може лакше да се набави ако се пољопривредна газдинства удруже.

- Србија би требало да искористи и вишеструко повећа своју производњу биља - каже министар Милан Кркобабић, копредседник Националног тима за препород села, одговарајући на велики број питања заинтересованих за улагање у производњу лековитог биља. - Страним купцима треба да продајемо полупроизводе и готове производе, биљне екстракте, етарска уља за козметичку и фармацеутску индустрију, спаковане чајеве и фитопрепарате биља... Пут ка већој заради је удруживање у специјализоване задруге.

Интересовање за производњу лековитог, ароматичног и зачињског биља нагло је повећано од 2017. године пројектом обнове задругарства "500 задруга у 500 села". До 2017. године у централној Србији није постојала ниједна задруга за производњу лековитог биља, док су само у периоду од 2017. до 2020. основане чак 24 задруге са тим производним програмом!


МАТИЧЊАК НАЈИСПЛАТИВИЈИ

НА уложених 1.200 евра у обраду земљишта, припреме за садњу и бербу седмогодишње биљке матичњак, на једном хектару, и то само у првој години, у наредним годинама долази вишеструка зарада. Приходи од друге до седме године су око 6.000 евра годишње, што је укупно чак 36.000 евра!


УВОЗ У ТОНАМА

ДА то може бити исплатива производња, сведочи податак да је у првих шест месеци 2014. године Србија извезла 1.800 тона овог биља у вредности 7,6 милиона долара, док је истовремено увезено 1.184 тоне у вредности од 4,4 милиона долара. Увозимо етерична уља, козметичке и друге прерађене производе од лековитог. Извоз се повећава из године у годину. У 2017. години из Србије је извезено лековитог биља у вредности од 16 милиона долара.