МНОГО повратника у Србију, после деценија рада у иностранству, заинтересовано је за улагање у цвећарство. Национални тим за препород села, који их је позвао да улажу у своју домовину, подржава ову врсту пољопривреде. Годишња производња цвећа у Србији не подмирује потребе домаћег тржишта, па има простора за пословање у овој грани привреде.

По речима др Ане Вујошевић, доцента Пољопривредног факултета у Београду и стручњака Института за економику пољопривреде у Београду, који предводи др Јонел Субић, наша земља располаже погодним природним условима, а Србија, уз Француску, има најквалитетније руже на европском тржишту. Како кажу, гајење цвећа не захтева велике површине. Трговинска размена цвећа у свету износи 200 милијарди долара, са стопом раста и до 10 процената!

Лане је Србија извезла 3.000 тона цвећа и украсног биља у вредности од 4,15 милиона евра. Увезла је, међутим, мирисне производе за 11 милиона евра. Углавном из Холандије, Италије, Белгије, Мађарске, али и из Кеније, Турске, Еквадора и Колумбије. Истовремено, иностраним купцима продато је семе, садни материјал цвећа и резано цвеће. Највеће учешће у извозу за 2019. имало је такозвано живо цвеће, а најзначајнији је био извоз ружа.

Копредседник Националног тима министар Милан Кркобабић посебно наглашава да су повећање производње цвећа, смањење увоза и удруживање пресудни за успех у овој привредној грани.

- Прошле године Србија је платила седам милиона долара за увоз цвећа које могу да произведу удружени домаћини уз примену домаће науке! То је велики мотив да се боље организујемо, подигнемо производњу и уштедимо новац који дајемо за увоз цвећа - каже Кркобабић. - Произвођачи цвећа, као и сви други пољопривредници у Србији, постићи ће повољнији резултат само ако се удруже. Једино тако ће бити уважени на прави начин и доћи до погодности локалне самоуправе и подстицајних средстава државе. Удружени, уз лична улагања, можемо да се приближимо Холандији, светском гиганту у производњи и промету у цвећарству.

Како др Ана Вујошевић додаје, у зависности за коју врсту цвећа се произвођач опредељује, враћање инвестиције би могло да се очекује од три до пет година.

- У објектима заштићеног простора, цвеће се производи у малим серијама - каже др Вујошевић. - Цена пластеника креће се од 10 до 70 евра по квадрату, где је обезбеђено и грејање! Цена репроматеријала износи најмање 2.000 евра за производњу сезонског расада, док су поједине саксијске културе скупље!

Како каже др Јонел Суботић, из Института за економику пољопривреде у Београду, модеран холандски стакленик на једном хектару кошта око 1,3 милиона евра. У производњи руже у таквом стакленику очекује се 1,8 милиона цветова по хектару и приход од 576.000 евра. Истовремено, трошкови су 375.000 евра и још 175.000 евра прве године за супстрат и садњу. Бруто зарада је 201.000 евра.

- У гајењу гербера са очекиваних 1,3 милиона цветова на хектару, очекивани приход је 559.000 евра, док су трошкови, не рачунајући садни материјал, 375.000 евра - каже др Јонел. - Очекивана бруто зарада је 184.000 евра годишње. У производњи кале са очекиваних 1,1 милиона цветова на хектару, очекивани приход је 286.000 евра, а укупни трошкови износе 239.400 евра.

ГОТОВО 400 ХЕКТАРА

ЦВЕЋЕ у Србији производи 2.125 газдинстава на укупној површини од 382,24 хектара. Углавном се гаје сезонско цвећа и неке врсте резаних цветова попут руже, хризантеме, љиљана, гладиола и кала. Главни производни центри су београдски регион са 40,76 хектара, али и Шабац, Чачак, Варварин, Крушевац и Крагујевац.


НАЈВИШЕ САДНИЦА ЛАЛА

НАЈВИШЕ садног материјала увозимо за лале, нарцисе, зумбуле и орхидеје. Када је о резаном цвећу реч, највише увозимо руже, орхидеје, хризантеме и љиљане. Руже, каранфили и гладиоле плаћени су пет милиона долара, семе и садни материјал 2,8, а остало цвеће три милиона долара. Украсно грање додатно је плаћено пола милиона долара. Извозимо, пак, од резаног цвећа пре свега руже.