Родила јагода, цену диктира и корона у Русији

Д. МАТОВИЋ

23. 05. 2020. у 20:00

Родила јагода, цену диктира и корона у Русији

Фото П. Милошевић

Породица Бугарчић, из села Бегаљица код Гроцке, не одустаје од узгоја воћа. Чим су Руси затворили своје кванташе, цена код нас са 300 пала на 120 динара
У ПРОЛЕЋЕ прво воће које доспева за бербу је јагода. У селу Бегаљица, надомак Гроцке, некадашњој престоници овог воћа, берба на отвореном пољу је већ почела. Иако се бегаљичке њиве не румене као некад у мају, породица Бугарчић не одустаје од узгоја овог воћа.

Бранислава, његову супругу Милену, сина Слободана и ћерку Весну затичемо усред бербе. Сагнути скоро до земље крупним и слатким плодовима пуне гајбице. Са њима је још неколико надничара. Двадесетак гајбица пуних јагода са стране је наслагано једна на другу. Спремне су за накупце који их чекају у центру села.

- Посао око овог воћа је прилично тежак, али је зато прва зарада у пролеће слатка. Наравно, ако нас време послужи - говори нам Слободан. - Има много посла око јагоде, као и труда. Има и зараде, засада.

Како су јагоде кренуле да црвене, тако се у породици Бугарчић јавила доза страха због вести из Русије, где је епидемија вируса корона бивала све јача.

- Мислили смо да ће цена јагода драстично пасти, међутим, берба је кренула одлично - објашњава Слободан. - Први откупљивачи су стигли и понудили нам 300 динара по килограму. Та цена се није дуго задржала. Али, чим су у Русији затворили кванташке пијаце, цена је драстично пала. Сада се јагоде откупљују за 120 и 150 динара по килограму. Све у свему, ми смо задовољни. Јагоде се сада узимају за румунско, пољско и тржиште Републике Српске. Мали део одлази на Косово и Метохију.


Овогодишњи принос је знатно умањен због неколико јаких мразева који су однели добар део рода.

- Било је мраза овог пролећа, који је оштетио плодове - Слободан разгрће засад да нам покаже. - Посебно су страдале ране сорте. Ми смо на срећу део засада покрили и сачували. Управо на њему смо највише зарадили.

Јутра су у овом селу још хладна.

- До пре неки дан сви смо носили рукавице - објашњава нам Милена Бугарчић. - Берба јагода траје око месец дана. У просеку, један човек за један дан убере више од стотину килограма.

Производња овог воћа није могућа без наводњавања, а Бугарчићи користе "кап по кап". На њиви је постављено 1.200 метара фолије, а толико је инсталирано метара цеви за наводњавање. Фолија привлачи температуру, па воћке брже зру, него на земљи. Она спречава коров да расте, а у случају кише омогућава бербу и по блату, јер не дозвољава прскање блата на јагоде.

- Самим тим квалитет јагода је бољи - говори Милена.

Породица Бугарчић узгаја још кајсије, брескве и шљиве, а познати су по добром футошком купусу. Имају и тезгу у Гроцкој.

- Син нам организује посао, нареди шта ће ко да ради, а ми слушамо - каже поносна мајка. - У време кад смо мој муж и ја били млади, старији су одређивали шта да радимо.
Њих двоје, како каже, ћуте и слушају.

- Својим рукама и радом зарађујемо. Наш зној је уткан у све ове плодове - Милена погледом показује на јагоде. - Ручно садимо, ручно окопавамо и на крају ручно беремо јагоде. Сложни смо, јер другачије не бисмо могли да обрадимо имање, нити да зарадимо. Доста радимо, али бар од тога имамо користи.


Ипак, није свака година плодна. Бугарчићи се нерадо сећају 2014. када су им све њиве биле под водом.

- Поплаве су однеле све 2014, а следеће две године убио град. Било је страшно, али успели смо да пребродимо и ту кризу - каже нам. - Наставили смо да садимо, јер јагоде су нас подигле.

Тешко је имати фабрику под отвореним небом, препуштену природи и - монополима. Купци су све захтевнији. Траже да се јагода редовно бере, хоће чврст и уједначен плод, да може да издржи транспорт.

- Нас су прошле године неколико пута контролисали - каже Слободан. - Нису могли да верују да на 70 ари имамо тако велики принос. Мислили смо да купујемо јагоде, па их препродајемо.

Због неорганизованог откупа, али и проблема са наводњавањем, многи Бегаљичани су дигли руке од овог воћа.

- Изградњу система за наводњавање, колико се сећам, финансирала је Краљевина Норвешка. Постављене су пумпе и црпна станица у Гроцкој, положене цеви и урађен резервоар у Пударцима. И ни макац даље - забринута је Милена. - Паре су, легле, а зашто нас и даље мучи наводњавање, не знам. Неколико комшија је платило прикључак за воду, само се још чека да се обезбеди наводњавање. Без тога, нема смисла ни садити. Ми смо морали сами да ископамо базен, да га одржавамо и наводњавамо, колико можемо.

ПРВЕ НА БЕРЗИ

БЕГАЉИЧАНИ воле да причају да се осамдесетих година према роду јагода у њиховом селу одређивала и цена овог воћа на чикашкој берзи. Мада знају да је у то доба у далеком Чикагу радио човек родом из Винче, који је на берзанско тржиште стално избацивао цену јагода из Бегаљице, и данас воле да кажу да су њихове јагоде прве у свету.

РОБА ИДЕ У ИНОСТРАНСТВО

- КАДА је јагода скупа онда се исплати и нама и произвођачима, када цена падне значи да је дошло до засићења тржишта. Никада није било оваквих варијација цена јагоде. Сваки дан се мењала цена, ни произвођачи, ни ми нисмо знали колика ће откупна цена бити следећег дана. Једног дана је била 300, другог 250, трећег опет 300, а сада је пала на 120 и 150 динара - каже Саша Марковић, власник хладњаче "Голден фрут трејд". - Епидемија вируса корона нас није спречила да радимо нормално, али компликоване процедуре и папирологија јесу. Теретни саобраћај све време функционише, отежан је прелаз преко границе, али роба се вози у иностранство.

ОЧИШЋЕНИ ГРАШАК 500 ДИНАРА

НА пијачним тезгама појавио се први овогодишњи грашак, који достиже папрену цену од 500 динара за килограм. Цене трешања и јагода на кванташким и зеленим пијацама за један килограм пале су за 50 до 70 динара, што је довело и до повећања њихове продаје. Пољопривредници оцењују да то воће неће поскупљивати, јер је велика понуда.

Управник београдског кванташа "Велетржница" Ненад Маринковић каже, за наш лист, да је стигао први грашак.

- Код нас је тренутно цена за неочишћени од 120 до 130 динара - наводи Маринковић. - Очишћени кошта од 250 до 300 динара.

Међутим, како су се уверили репортери "Новости", на зеленим пијацама грашак се може наћи на малом броју тезги. Неочишћени кошта 200, а очишћени чак 500 динара.
Килограм трешања јуче се у "Велетржници" плаћао од 90 динара - за ситне плодове, до 250, колико је коштао крупни бурлат. Зелене пијаце су увек скупље, и ту се цена ове сочне сорте кретала од 250 до 350 динара. Ситнији плодови су се могли купити за 120 динара.

Произвођач трешања и јагода Зоран Јанковић, који ово сезонско воће продаје у "Велетржници", рекао је јуче за "Новости" да су цене ових воћака за један дан пале за 50 до 70 динара.

- Тренутно је огромна количина робе на тржишту - каже нам Зоран. - Сад када су јагоде и трешње појефтиниле, купују се веће количине. Ја сам их дупло више продао у односу на претходни дан..

Е. Б. Т.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације