ДУБИНА економске кризе која нас очекује падом привредне активности изазване пандемијом ковида 19 још увек се не може проценити. Већина стручњака је, међутим, сагласна да се она неће одразити на примања најстаријих, а најављена надоградња швајцарске формуле требало би да омогући предвидив и одржив начин усклађивања пензија у наредном периоду. За више детаља и прецизније пројекције мораћемо да сачекамо јесен, када ће се знати обим и последице кризе.

Очигледно је да ће услед економске кризе раст зарада ове године бити далеко мањи него у претходних неколико година, када су оне расле готово 10 одсто годишње. Ове године се не очекује раст виши од 5,4 процента, а на тај начин ће се и висина пензија аутоматски прилагођавати економској кризи и буџетским могућностима.


Професор др Милојко Арсић, са Економског факултета у Београду, каже, за "Новости", да ће додатна средства, која су потребна за финансирање пензија, бити обезбеђена кроз повећане трансфере из буџета Србије, тако да не постоји ризик од њиховог смањења у наредном периоду.


- Ребаланс буџета садржаће повећане трансфере за ПИО фонд, који ће бити одређени тако да надокнаде процењени пад прихода од доприноса - каже наш саговорник. - Иако држава није обезбедила средства за финансирање фискалног дефицита и рефинансирање главнице јавног дуга, нити је објавила план како ће то урадити, ризик од кашњења исплате пензије је мали. Процењује се да ће у случају недостатка финансијских средстава каснити у измирењу обавеза према добављачима, корисницима субвенција, док ће исплата примања најстаријих имати приоритет.


Најава промене швајцарске формуле само месец-два након што је усвојена, за професора Арсића фискално је неодговорна. Такве најаве су биле резултат краткорочног размишљања, према коме ће повољне прилике у привреди вечно трајати.

- Добар пензијски систем треба да буде такав да може успешно да прође кроз привремене застоје привреде, али и озбиљније кризе, уз редовну исплату пензија, без њиховог смањивања, а да при томе јавни дуг остане одржив. У околностима актуелне кризе, али и оним које се очекују да ће постојати у наредних неколико година прилично је сигурно да држава неће имати новца да додатно повећа издашност пензијског система, а као успех би требало да се сматра то што би се пензије редовно исплаћивале према швајцарској формули.

ММФ СЕ НИЈЕ ПРОСЛАВИО у СВОЈИМ пројекцијама, по мишљењу проф. др Савића, Међународни монетарни фонд се није баш прославио, па не би требало да се превише ослањамо на њихове прогнозе. - Људи у Србији их прецењују. Треба нам оптимизам у оваквој ситуацији, али не би сметало да унесемо мало више реалности у прогнозе - каже он.


И професор др Љубодраг Савић сматра да би требало да будемо задовољни и да сматрамо успехом уколико ову годину завршимо без смањивања пензија.


- Недостатак новца у каси ПИО фонда због мање уплате доприноса држава ће морати да надомести као и до сада - каже професор. - Некада су те дотације ишле и до 50 одсто, а непосредно пре кризе спустиле су се на трећину укупног новца који се издвајао за њихову исплату. Сада ће држава морати до средстава да дође емисијом хартија од вредности на домаћем и страном тржишту.


Наш саговорник напомиње да је из државне касе на сервисирање кредита из претходног периода ишло од три до три и по милијарде евра, а сада ће морати још толико да се обезбеди да би се спровеле најављене економске мере. Проф. Савић сматра да се највероватније неће догодити 2014. година и смањење пензија, пошто је стање у привреди у односу на тај период много боље.


- Суштински смо се захваљујући тим мерама опоравили и успели да успоставимо економски систем који може добро да функционише. Наша економија је ишла у добром правцу, али у овом тренутку морамо да размишљамо реално. Не можемо се више ослањати на стране инвеститоре који такође у време кризе спасавају главу. Мислим да ће се неке земље наћи у још необранијем грожђу од нас, пошто се код нас добар део економије ослања на домаће тржиште. Надам се да смо се сада опаметили и да ће убудуће држава неке производње држати под својом контролом.


Проф. Савић сматра да се у усклађивању пензија неће у наредном периоду одустати од швајцарске формуле, али не верује да има простора за њену надоградњу и повећање чекова најстаријих.


ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ЈОШ 28 МИЛИЈАРДИ

ПРОФЕСОР Милојко Арсић објашњава да су у овој години, у којој су економске прилике у Србији врло тешке, пензионери добили ванредну помоћ од 4.000 динара, а најављено је додатних 100 евра.

- Укупан износ додатних средства која ће добити најстарији у првој половини ове године износи око 28 милијарди динара. При томе та средства неће бити исплаћена из државних резерви, него из задуживања државе, а тај дуг ће са каматом платити грађани Србије у наредним годинама. Иначе, јавни дуг Србије ће у овој години порасти за две до две и по милијарде евра, а свака додатна исплата пензионерима би значила његов даљи раст - сматра проф. Арсић.