ДОК су се пре неколико месеци правиле листе чекања за испоруку златарског сира, а нека домаћинства пуне кантице на захтев тржишта слала само неколико дана по сирењу, без неопходног периода зрења, сада се у колибама већ гомилају залихе. Пласман су отежали ванредно стање и затварање угоститељских и продајних објеката, али и ограничено кретање и тешкоће у превозу.

Са од осам до девет хиљада грла крупне стоке, говедарство је главна грана привређивања у нововарошком крају. Продаја белог мрса и стоке је кључни извор прихода домаћинстава која су судбину везала за село. Сељаци кажу да нема проблема у откупу млека, али брину да купци не буду принуђени да смањују откупну цену од 32 динара или им не прореде доласке.

- Све је било спремно за увођење друге смене, али смо тај корак одложили и наставили, као и раније, прераду хиљаду литара млека дневно - каже Љубо Вјетровић, власник "Брђанке" из Божетића. - Због затварања хотела и ресторана, као и пијаца и тржница на њима, смањена је потражња сира, а производњу кајмака смо свели на најмању меру.

ПОКЛАЊА МЛЕКО И СУРУТКУ СВЕСТАН тога да је економска ситуација све лошија јер су у ванредном стању стали многи послови, Жељко Милетић је огласио да поклања козје млеко, сурутку и сир суграђанима који немају новца да плате.
- Потребно је да ми се јаве и дођу са амбалажом код мене кући. Онима који баш не могу да се снађу за превоз, а из Параћина су, помогнем тако што на њихове адресе испоручим производе кад једном недељно дођем у град. Људи смо, морамо бити солидарни и помагати једни другима.

Возило најстарије млекаре у овом крају, "Златарке" из Комарана, једном недељно превози сир до тржних центара у Београду. Вук Поповић каже да им нека домаћинства нуде сир због прекинутих линија отпреме до својих старих купаца. Њима је, пак, у отежаним условима привређивања прва брига производња уз појачане мере санитарне заштите и превоза радника, као и да се обезбеди ликвидност фирме.

Исту муку мучи и Жељко Милетић, члан председништва Удружења козара Кумане, који у селу Лебина, код Параћина, има педесетак грла високе млечности - француских алпина. Након сезоне јарења, део подмлатка је продао, а двадесетак јарића задржао како би проширио стадо. Од увођења ванредног стања, међутим, појавио се проблем пласмана, што ремети амбициозне планове предузимљивог пољопривредника и сточара.

- Ресторани и кафане су затворени, а њима сам углавном испоручивао своје производе, јер све што дневно помуземо углавном смо прерађујемо у сир - прича Жељко. - Сад ресторанске продаје више нема. Остали су ми стални купци који, због ситуације, понекад не могу ни да дођу у Лебину, па ја покупим наруџбине и испоручим им производе на кућну адресу.

Жељко каже да нема проблем да стадо води на испашу и да ради кад је полицијски час, јер за регистрована пољопривредна газдинства не важи ограничење кретања.

Сточари се надају да ће добити помоћ коју је обећао министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

- Пољопривредне апотеке јесу пуне, како је министар рекао. Има семена и отрова за прскање. То је важно за све, па и за мене, јер се поред сточарства бавим и ратарством. Надамо се, кад све ово прође, да ће бити и неке финансијске помоћи за газдинства, као што постоји програм за предузетнике и мале фирме - очекује Жељко Милетић.



ТЕШКО БЕЗ ЗАДРУГА

ГАШЕЊЕМ земљорадничких задруга у периоду транзиције села су остала без ослонца у сточарству, а кратког века је пре неку годину био покушај рада задруге у Божетићима, чији су објекти и неке парцеле у власништву Општине. Очекивања нису испунила ни удружења сточара, као недавно основани "Белоглави суп", где због различитих интереса двадесетак мештана још није добило државна средства.