У петој емисији Прва тема вечерас се говори о утицају корона вируса на економију и мерама које је Влада Србије предложила за опоравак привреде.

Гости уреднице и водитељке Јоване Јоксимовић су министар финансија Синиша Мали, председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић, члан Социјално-економског савета Србије Слободан Ђиновић и председник Извршног одбора Ерсте банке Славко Царић.

Корона је убила сваку наду да до рецесије неће доћи. Многе земље потегле су мере за спас својих економија. Србија има програм вредан 5,1 милијарду евра. Колико је ту нашег новца а колико ће бити из кредита?

"То је око половине нашег годишњег буџета, односно или 11 одсто БДП-а. Ми можемо да изађемо са овако обимном програмом јер су нам финансије стабилне, и држава жели највећи терет кризе да преузме на себе", рекао је министар финансија Синиша Мали.

"Највећи део те суме биће из буџета Републике, највећи део је домаће тржиште ХОВ, око 60-65 одсто, остатак је међународно финансијско тржиште и из буџета", појаснио је министар финансија.

"Буџет је потпуно стабилан, имали смо 4 године суфицита у буџету“, истакао је Мали.


Према његовим речима, држава жели да сачува сва радна места и помогне опмнима који су највише погођени кризом. Како каже, држава жели да помогне привреди да уз што мање проблема преброди кризу.

Рекао је да је износ од 5,1 милијарди изабран како би нам после кризе фабрике остале отворене, људи задржали послове, као и да предузећа у што краћем року дођу до нивоа производње који су имала пре месец дана.

"Цео свет се суoчава са овом кризом. Шефица ММФ-а Кристалиана Георгиева је данас рекла да се у историји никада није десило да је стала економија, а то је изазов за све земље, па и Србију“, рекао је и додао да ми, ипак ову кризу дочекујемо јаки и стабилни, са довољно новца.

"Ако криза потраје дуже од три месеца изаћи ћемо са новим пакетом мера“, рекао је Мали.

Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије. је рекао да неки економсти сматрају да ће криза имати нагли узлет где ћемо се брзо оправити, али он наводи да сматра да ћемо ми тек у четвртом кварталу моћи да очекујемо убрзање производње.

Наводи пример Кине где се споро обнављају ланци производње.

ВЛАХОВИЋ: ОПОРАВАК ТЕК КРАЈЕМ ТРЕЋЕГ И У ЧЕТВРТОМ КВАРТАЛУ

"Не мислим да ће опоравак ићи тако брзо, већ се тек крајем трећег и у четвртом кварталу може очекивати лагано убрзање производње", каже председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић.

"Мере наше владе не разликују се много од онога што ради сав развијени свет. Прва целина је очување ликвидности кроз меру одлагања плаћања и финансирање минималца, друга је повећање понуде формирањем гарантног фонда што неће бити терет за буџет, односно подстичу се банке да ликвидност усмере ка привреде", каже Влаховић.

Према његовим речима, није време да се размишља о фискалном суфициту, сад је време да се троши.


ЦАРИЋ: БАНКЕ МОРАЈУ ДА ОДИГРАЈУ ОЗБИЉНУ УЛОГУ

Славко Царић, председник извршног одбора Ерсте банке каже да се сада дешава невиђена кризе, имамо кризу понуде, кризу тражње, као и кризу поверења.

"У кризи поверења банке морају да одиграју озбиљну улогу, али то не могу саме. Ми смо са НБС направили склоп мера, смањена је референтна каматна стопа и уведен мораторијум на све кредите", рекао је он.

Каже да ће то омогућити клијентима да дођу до ликвидности и да могу да функционишу.

Наводи да су пре десетак дана плаћања клијената на дневном нивоу стала, и зато поздравља мере Министарства финансија које су банкама омогућили да лакше дају новац онима којима је то потребно.


"Банке преузимају велики ризик али су у стању да преузму тај ризик", рекао је он.

"Држава и банке, свима је у интересу да нам привреда не стане и да сачувамо радна места", истиче Синиша Мали.

"Највећи терет мера преузима држава, има Фонд за развој, али нема капацитета да дође до стотине хиљада малих предузећа, за то су нам неопходне банке пошто имају инфраструктуру по Сбрији. Држава стаје иза тога а банке треба да искористе своје знање. Подршка привреди мора да се пружи одмах, већ данас. До петка излазимо са целим правним оквиром", каже Мали.


Он је рекао да ће компаније плаћати порезе у 24 рате, почевши од јануара 2021. године, а ако се криза продужи, биће и померања рокова.

Ипак, како каже, тек је прошло двадесетак дана и било би неодговорно да одмах испуцамо "цео арсенал оружја".

ЂИНОВИЋ: У СРБИЈИ НЕМА ФИРМЕ КОЈА НЕМА ПРОБЛЕМА, КРИЗА ПОДСЕЋА НА ОНУ ИЗ 1929. ГОДИНЕ

Члан Социјално-економског савета Србије Слободан Ђиновић истакао је да ова криза неодољиво подсећа на ону из 1929. године.

"У Србији не постоји фирма, осим продајних ланаца и и произвођача хране и медицинских потрпештина која нема проблема данас", каже он и додаје да је јако важно да мере спроводимо брзо и да кренемо са тиме "јуче".

"Ми ћемо морати да платимо порез у неком ритму следеће године и исплатимо камате које нам се приписују за ова три месеца“, додаје он.

Рекао је да су ово вероватно највеће економске мере које је држава икада видела.

Од свих страних компанија смо добили потврду да ће наставити своје инвестиције у Србији", каже Синиша Мали, и додаје да се цео пакет мера односи на три месеца, с почетком од 15. марта и увођења ванредног стања.

ХИЉАДЕ ЉУДИ ВРАЋЕНО НА ПОСАО

Министар финансија Синиша Мали пренео је за Прву тв да су после представљања мера за помоћ српској економији због епидемије короне вратили на посао више хиљада радника.

Уверен је да је то зато што је погођена суштина проблема, нарочито другом мером која предвиђа да држава покрије минималац за сваког запосленог, а послодавац остало.

Истакао је да та мера подразумева да ће држава сваком раднику исплатити око 750 евра, односно нешто више од 90. 000 динара на име минималца за три месеца и тако, уверен је министар, спречити отпуштање радника.

Мали објашњава и да, осим овог, послодавац нема обавезу да плаћа кредите и финансијске лизинге, нема потребе да плаћа порезе и доприносе за зараде и аконтацију за порез на добит за 2020.

Једини услов да то добије, истиче Мали, јесте да није отпустио више од 10 одсто радника, што ће се проверавати кроз пореску пријаву.