ТРЖИШТЕ у Србији се стабилизовало после потрошачког стампеда непотребног гомилања залиха брашна и квасца. Како "Новости" сазнају, након побољшања ситуације са таксама и транспортом, на Косово и Метохију су отишли и први камиони натоварени брашном, тако да ће довољне количине ове намирнице имати и Срби који живе у нашој јужној покрајини. Влада је јуче одобрила извоз квасца у Републику Српску, у циљу борбе против ковида 19, док је пласирање ове намирнице на друга тржишта забрањено. Међутим, како сазнајемо, произвођачи и трговци сматрају да је стање сада стабилно и надају се да ће и ту забрану држава ускоро повући.

Брашно и квасац бележе највећи пораст у продаји у категорији хране због ситуације изазване вирусом корона. Током треће недеље марта купљено је чак 482 одсто више брашна, а за време четврте седмице 282 процента више у односу на прошлу годину. Продаја квасца је скочила за 224,4 одсто, односно 152,9 процената у овом периоду, показују резултати истраживања агенције "Нилсен". Страх од несташице ових производа је потпуно нереалан. Држава је на одређено време забранила пласирање брашна на друга тржишта само због психолошког ефекта, да би отклонила непотребну панику код грађана. Србија је, иначе, извозник и брашна и пшенице. Залихе те житарице су нам ове године посебно велике.

- Производимо 2,5 до три милиона тона пшенице годишње, а у просеку трошимо од један до 1,2 милиона тона за све што нам треба, укључујући и производњу брашна - каже за наш лист Александар Богуновић из ПКС. - Тако да увек имамо око 1,5 милиона тона пшенице вишка, и то иде у извоз.

Сада имамо много залиха те житарице, како истиче, јер се у претходном периоду слабије трговало, а за два и по месеца већ стиже нови род. Он објашњава да је због ванредног стања порасла потражња за брашном и да смо дошли у ситуацију да млинови физички не могу да напуне трговинске ланце темпом којим се они празне. Веома је важно, како наводи, што се тржиште стабилизовало и да је почео извоз.

- Први камиони натоварени брашном су већ отишли на Косово и Метохију - наводи Богуновић. - Тај производ највише пласирамо у земље ЦЕФТА. Што се тиче пшенице, највећи извоз иде бродовима и креће тек од јуна.

Када је у питању квасац, компанија "Биоспрингер РС" у Сенти сада пуним капацитетом производи ову намирницу. Како су најавили, на српско тржиште ће пласирати 450 одсто више малих паковања и дупло веће количине пекарима у амбалажи од пола килограма.
Француска компанија "Лесафр", чијем конзорцијуму припада "Биоспренгер РС", има 60 фабрика квасца у свету.

ТРАЖЕНИЈЕ УПАКОВАНО

ПОВЕЋАНА је и куповина пекарских производа. Индустријске пекаре бележе и за 20 одсто већу потражњу за резаним упакованим хлебом у односу на време пре увођења ванредног стања, док је свежи хлеб знатно мање тражен у поређењу са истим периодом.