ПЧЕЛАРИ, старији од 65 година, и даље не могу да излазе из кућа и обилазе своје кошнице. Безуспешни су били апели Савеза пчеларских организација Србије, да се и сениорима омогући кретање. Иако је Министарство пољопривреде дозволило, а предлог аминовала и председница Владе Србије, како кажу у СПОС, у Министарству унутрашњих послова су одбили да издају дозволе старијим пчеларима. Стручњаци упозоравају да би могло да дође до великог проблема са пчелама, нарочито због опрашивања.

- Има много старијих људи, који се баве овим послом, а не могу нигде да мрдну - објашњава Милош Богдановић из СПОС. - За разлику од старијих пчелара, млађе колеге без проблема добијају дозволу и током полицијског часа. Неки и за мање од 24 сата. Ту нема много жалби, да се дуго чека или да нису добили дозволу. Велики проблем су нам старији. СПОС је упутио надлежнима све аргументе, због чега би требало да нам одобре излазак, али нико нам ништа не одговара. Ако тако остане, сигурно је да ћемо много изгубити. И ми и држава. Једноставно, неће бити довољно опрашивача.

У СПОС жале због овакве одлуке Министарства унутрашњих послова. Због тога су позвали и све старије пчеларе да пробају да нађу млађе који би могли да им помогну и да уместо њих обаве послове који су сада неопходни у пчелињаку. Пчелари се надају да их држава неће заборавити кад прође пандемија и да ће им помоћи, како би што лакше пребродили ову тешку ситуацију за све.

Како нам је рекао Родољуб Живадиновић, председник СПОС, чак 2.818 пчелара, око 34,6 одсто Савеза чине старији од 65 година. Сви они гаје 164.930 пчелињих заједница. Неодлазак оволиког броја пчелара на пашњаке узроковаће катастрофалне штете. Не само што пчелама прети глад, већ ће бити угрожена и читава производња хране у Србији.

- Опрашивање ће бити угрожено, па је за очекивати смањење приноса и мањак хране за око 25 одсто у овој години - упозорава Живадиновић. - Уз то, ови пчелари ће у потпуности изгубити приходе ове сезоне.

Пчеларством се у Србији, према званичним подацима, бави око 5,3 одсто пољопривредних газдинстава. Има више од 914.000 кошница. Нека предвиђања су била, да ће до 2022. године, у нашој земљи бити регистровано око милион кошница пчела. Скоро три четвртине кошница налази се на југу земље, а остатак на северу. Највише кошница има у Шумадији и Западној Србији, око 41 одсто.

Када је реч о газдинствима која се искључиво баве пчеларством, њих има око 4.000. У Србији се годишње произведе, у зависности од пашне сезоне - од 6.000 до 12.000 тона меда. Највише се прави багремов мед, који је и најтраженији, а онда сунцокретов, ливадски, од уљане репице, багремца.

СЕЛИДБА ГЛАВНИ ПРОБЛЕМ

ПЧЕЛАРИ очекују да ће још већи проблем бити када почне селидба пчела. Багрем још није почео да цвета, а у зависности од раста температуре, то ће бити крајем априла или почетком маја. Из Савеза обавештавају пчеларе, да је багрем на многим локацијама измрзао и да је потребна пуна слобода пчеларима, у припреми за пашу и тражњи нових локација за селидбу. Како кажу, МУП не би смео да стопира издавање дозвола старијима од 65 и 70 година, јер ће доћи до апсолутне катастрофе у пчелињацима. Већ и сад у многима пчеле гладују, а целогодишњи принос се доводи у питање, јер пчелари нису у могућности да обављају припрему пчела за пашу.