КАКО би сада сачувала домаће пољопривредне произвођаче, нарочито повртаре, држава планира да уведе прелевмане на увоз воћа и поврћа. То значи да би фирме плаћале додатну таксу на увоз ове робе. Није, међутим, још познато да ли би се тај намет односио на све воће и поврће или само на оно које се производи код нас.

Како је за "Новости" рекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић, ова одлука још није донета, али би могла бити у наредним данима.

Ових дана, иначе, српски пољопривредници, а нарочито повртари, на великим су мукама како да пласирају своје сезонско поврће, које сада стиже у пластеницима. Како је држава затворила пијаце, пут зелене салате, тиквица, ротквица и младог лука до купаца је тежак и готово немогућ. Нека предвиђања су да ће више од 50 одсто овог поврћа, нажалост, пропасти, јер оно не може дуго да стоји, а ни да се чува у хладњачама.

- Апсолутно сам за увођење додатних такса на увоз воћа и поврћа, уколико ће то заштитити домаћу производњу и српског сељака - рекао нам је Милан Простран, агроекономиста.

- Они су сада најугроженији, нарочито мали и средњи фармери. Трговачки ланци имају уговоре са добављачима и лакше им је било да добију робу из увоза, нарочито што ти производи нису конкурентни. Приходи од прелевмана иду у буџет, али би било боље да се отвори један посебан део и да те приходе држава усмери управо пољопривредницима.

Према речима Пространа, сада је време и када увозно воће и поврће тешко стиже. И то што стигне до трговинских ланаца је врло сиромашан избор. Домаће воће још није стигло, па би прелевмани имали смисла за увоз јабука, јер има наших, а тек половином маја стижу наше прве трешње. Наш стручњак Простран не зна ни да ли би се прелевмани односили на увоз лимуна, банана и другог јужног воћа, које ми не производимо или само на оно што се узгаја и код нас.

- Већ сад имамо проблем са сезонским поврћем, па су поједини повртари који имају пластенике са салатом пустили овце да то поједу или заоравају већ јер немају коме да продају - упозорава Простран. - Ко год је донео одлуку да се пијаце затворе требало је да нађе решење за мале пољопривреднике шта ће са својом робом. Свакако, коначно треба да знамо да је увек битно да се подржи домаћи произвођач. Да је битно да купујемо увек домаће. Ту логику имају и многе друге развијене земље у свету. Сада је дефинитивно време да подржимо српског сељака. Пољопривреднику треба платити тај рад, треба му створити могућност да настави са послом, а ми да једемо и купујемо домаће воће и поврће.

Наш саговорник сматра и да ова одлука, уколико до ње дође, не би требало да изазове љутњу код других земаља. Иако је Србија потписала разне споразуме о слободној трговини. Не треба заборавити да је, рецимо, Турска забранила извоз лимуна. Уз то, када је реч о домаћим пољопривредним произвођачима, више од 50 одсто њих пласира своју робу преко пијаца. Сада када је и то затворено, нико не зна како да реши проблем.

ШТИТИЛИ И МЛЕКО

УВОЂЕЊЕ прелевмана на увоз одређених производа не би било први пут у Србији. Тако је наша земља 2015. године увела додатне таксе на увоз млека, млечних производа и свињског меса, како би спречила поремећаје на тржишту, јер су у ЕУ биле укинуте квоте за производњу млека, а дошло је до руске забране узвоза пољопривредних производа из ЕУ. То је створило вишкове на европском тржишту, па је Србија реаговала како би заштитила домаће произвођаче. Крајем 2016. године ове мере су укинуте, у великој мери и под притиском ЕУ.