ОДЛУКА о забрани кретања старијима од 65 година, значајно је отежала управљање десетинама хиљада фирми. Процењује се да је власник сваког десетог предузећа у Србији у тој категорији. Сениори углавном воде своје, породичне компаније, а од почетка ванредног стања принуђени су да о бизнису и радницима брину телефонски, мејловима или преко "скајпа". Неки од њих кажу да би им био довољан бар један одлазак у предузеће недељно.


Драгиши Маринковићу, власнику фирме "Ватроспрем", која се бави производњом ватрогасних и комуналних возила, ових дана недостају унуци, али и 70 запослених у компанији којом управља.


- Док они вредно раде све време, јер производња на срећу није стала, ја седим код куће - прича Маринковић. - А сада је најважније дати им подршку. Осим тога што свакодневно на десетине одлука доносим телефонски и мејловима, неопходно је да се појавим у фирми да бих потписао и печатирао нека документа. Многа плаћања могу једино ја да одобрим. Надам се да ће нам Влада, ако ово потраје, омогућити одлазак у компаније, јер смо ми озбиљни људи и не желимо да се шетамо већ да обавимо оно што је неопходно.


Маринковић каже да зато користи оверену потврду Привредне коморе Србије и већ два пута је морао да оде у предузеће да би однео радницима заштитну опрему и потписао документа.


Душко Свирчевић, власник пекаре "Даница" из Беочина, од проглашења ванредног стања не може више да одлази у фирму коју је пре две деценије основао. С поносом истиче да међу његовим радницима има и оних који су са њим од самог почетка и с којима је умесио на тоне векни хлеба.


- Први пут за оволико година нисам у могућности да будем у производњи - прича Свирчевић. - Ћерка ради и одлична ми је замена. Неће ни да ми каже када се појави неки проблем, али ја то видим и осетим. Пре неколико дана сам приметио да нешто није у реду са новом машином, а она ме је питала откуд ја то знам. Видео сам на камерама да постоји неки проблем, иако она није хтела да ме оптерећује и да ме обавештава, док сама то не реши. Запошљавамо 30 радника и планирамо да их све задржимо. Најављене мере би биле коректне за нас, да нам помогну да пребродимо кризу. Људи купују само неопходно, тако да је продаја хлеба повећана, али је драстично опао промет колача и пецива.


Власник компаније "Бодри" из Такова, Љубиша Дрињаковић, познат је као "тата воћног јогурта", јер се по његовим рецептима прави овај напитак у погонима широм Европе. Недавно је, пошто се вратио из Немачке, покренуо и сопствену производњу у родном месту. Каже да му изолација не пада тешко, јер има много животиња и није затворен у једној просторији, пошто има двориште. Забринут је, међутим, за опстанак бизниса у новонасталој ситуацији.


- Радници не могу без мене, јер је то ипак технолоши процес - објашњава Дрињаковић. - Све се договарамо телефоном, иако смо физички близу, јер од моје куће до погона нема ни два километра. Највећи проблем је што је продаја драстично опала, па нам није потребна количина млека коју смо раније откупљивали. Знам да у редовним околностима Србија не производи довољно млека и није ми јасно шта се сад дешава.


НЕ МОГУ БЕЗ ПОСЛА


ВЛАСНИК фирме "Ипон систем" Драган Адамовић је пре него што су његови запослени добили дозволу да се 24 часа слободно крећу, телефонски и мејлом обављао на стотине разговора са радницима и клијентима, покушавајући да реши сваку ситуацију, а да не буде присутан на послу.


- Контролишемо системе за гашење пожара и системе за дојаве, па нам се често дешава да се систем активира у току ноћи и наши оператери морају да реше проблем - прича Адамовић. - Био бих пресрећан да једном, два пута недељно накратко могу да одем до фирме. Међутим, сада када нам је стигла дозвола за кретање, радници ми не дају да дођем, јер желе да ме заштите.