ЛЕСКОВАЧКИ повртари који се баве узгојем раног поврћа, усред ванредног стања због епидемије вируса корона, довијају се како знају да очувају производњу, али се већ сада питају да ли ће успети да нађу купце за своју робу. Многи чија су имања удаљена од места становања, услед забране кретања током ноћи, због догревања пластеника спавају у њима, у аутомобилима, или импровизованим колибама. Кажу да немају другог избора, јер би без загревања ставили тачку на сав труд и средства које су до сада уложили.


Већих проблема са репроматеријалом засад нема. Повртари са којима смо разговарали кажу да је, накратко, било застоја у набавци ђубрива, али да се тренутно може пронаћи на тржишту. Рани краставац је у добром стању и већ од почетка априла биће спреман за прву бербу. Како дани пролазе, смањују се шансе да ће се сви снаћи и да ће успети да продају робу.


- Мањи је промет на пијацама. Не раде ресторани. Нема прослава. То су места и догађаји на којима се рано поврће највише троши. Ко зна шта ће бити и у време Ускрса када се наша роба, по правилу, у домаћинствима веома тражи. Ту је и стандардна конкуренција из увоза и зато нико не може ни да наслути шта ће се дешавати на тржишту. Није добро, а да ли ће бити боље него што се тренутно чини, то ћемо видети - каже Владица Стојковић, из Навалина, чија је шира породица један од највећих произвођача раног краставца на југу Србије.


Стојковићи ће већ од 1. априла имати у понуди од 2,5 до пет тона краставца сваког дана. У нормалним условима, годинама уназад, нису бринули о пласману, али ове сезоне и њих мучи неизвесност.


- Ми имамо ту срећу да нам је имање близу породичног домаћинства и због тога нам је лакше да бринемо о прихрани и догревању. Међутим, проблем је са радницима који сада раде краће, јер морају раније да крену својим кућама да их не би "ухватио" полицијски час. Што се продаје тиче, рачунамо на вишегодишњу сарадњу са великим трговинским ланцима, али ће и то да зависи од потражње, а сви у овој ситуацији гледају да купе само најпотребније - додаје Владица.


Он наглашава да би све било вероватно много лакше уколико би се ограничио увоз раног поврћа и да би то дало шансу да се домаћа роба брже и лакше прода. У супротном, сматра да можемо очекивати много проблема.


- Ми смо фокусирани на рану производњу, па штета може да буде баш велика, јер је наредних месец и по дана време када треба да зарадимо, баш у време ове епидемије. Сваки дан ће бити борба. Надамо се добром, па сад, како буде. Ту је и наша јесења производња парадајза и црвене паприке. Имамо и ратарску производњу, нешто кромпира, па ћемо преживети некако - закључује Владица.


Он се не нада помоћи државе. Пита се коме ће она, када све ово прође, прво да помогне и констатује да од тога нема ништа јер "ми нисмо Швајцарска".


СЛАБ ПРОМЕТ НА ПИЈАЦАМА


ЛЕСКОВАЧКА пијаца је традиционално најпосећенија суботом када је такозвани пијачни дан, али ни тада нема толико људи колико их је долазило пре епидемије. Радним данима више је празних тезги него оних на којима је изложена роба. Највише се траже кромпир, лук и разно воће.


Владица Стојковић


НА СЕЛУ СЕ ПОШТУЈУ МЕРЕ ДРЖАВЕ


У ПОВРТАРСКИМ селима лесковачког краја људи су озбиљно схватили упозорења државе о неопходности да се остане код својих кућа како би се изборили са вирусом корона. Када су на пољу, брину о међусобном растојању, а стриктно се поштује и полицијски час.


- Нема људи, као раније, по сеоским улицама, нити међусобног дружења. Излази свако до свог имања. Обави посао који га чека, а већ од 17 часова сви су у кућама - причају повртари из неколико лесковачких села.