ОД почетка ванредног стања, готово муњевито, без посла је остало више десетина хиљада запослених у приватним предузећима! И они који раде по новом режиму, забринути су за своју егзистенцију. Уредба која је недавно донета, а чије је главне мере појаснило Министарство рада односи се право на накнаде које раднику припадају и у тренутној, ванредној ситуацији. Она се, пре свега, односи на јавни сектор и државна предузећа чији су радници, сматрају у синдикатима, бар привремено заштићени.

Према Уредби, апелује се на послодавце да, уколико то природа посла дозвољава, запосленима организују рад од куће, а да, као и сви радници који и даље одлазе на посао, примају 100 одсто зараде. И они који су на годишњем одмору примаће пуну плату, док је на принудном одсуству, без кривице запосленог загарантовано 60 одсто зараде. За време боловања, примају 65 одсто плате, а код боловања због повреде на раду 100 одсто зараде. Толико је загарантовано и женама које су на породиљском, као и радницима који су на плаћеном одсуству, због склапања брака, порођаја супруге, теже болести или смрти члана породице.

Послодавци су дужни да ускладе пословање са ванредним стањем, да родитељима деце млађе од 12 година омогуће рад од куће, а кад то није могуће да примене рад у сменама, да одложе службена путовања. Морају и да обезбеде хигијенску сигурност запослених, а да радницима старијим од 60 година, хроничним болесницима и родитељима мале деце обезбеде посебну заштиту.

У АПР се налази 400.000 предузећа, у којима је запослено 2,5 милиона радника. У јавном сектору ради око 700.000, а у приватном око 1,7 милиона људи. Они који не остану без посла, а раде за приватнике свакако могу да рачунају на мање плате.

- Проблем је што се Уредба односи готово у целости на раднике у јавним предузећима, док последњих дана запослени у приватном сектору остају масовно без посла и заштите - каже Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. - Више десетина хиљада људи је остало без посла, јер је дошло до експлозије раскида уговора на неодређено, али чак и тамо где су радници били запослени за стално. На њих апелујемо да ни случајно не потписују споразумне раскиде уговора.

Савићева каже да је страдао занатски сектор, угоститељство, туризам... Према подацима Националне службе за запошљавање само за последња три дана, од када се електронски бележи, има 892 нове пријаве бироу!

- Ако држава не изађе хитно са пакетом мера за приватни сектор, све што се сада дешава приватном, десиће се и јавном, који је заштићен само засада, јер неће имати ко да плаћа порезе и доприносе и пуни буџет - каже наша саговорница.


СПАС У ПОМОЋИ ПРИВАТНИЦИМА

КАКО каже Ранка Савић, упумпавање новца у приватни сектор је једини спас, а са тиме се слаже и Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

- Рачуница је једноставна, нема посла, нема прихода, нема одакле ни да буде плата, и зато нема законске могућности да се послодавцима у приватном сектору забрани да отпусте раднике - каже Атанацковић. - Седам европских земаља је већ покренуло мере за спас привреде, приватног сектора, па је Холандија издвојила 9 милијарди евра, Аустрија четири, Италију је укупно вирус корона коштао 25 милијарди. Треба знати да је укупан БДП Србије 40 милијарди евра и не можемо очекивати такву подршку. Али она, прилагођена нашим економски могућностима је неопходна и то што пре!

ЗАДУЖИВАЊЕ

СВУДА у свету очекује се драстичан пад БДП, он не да неће расти већ ће бити знатно испод нуле - каже Атанацковић. - Код нас је пре свега овога био очекиван раст од четири одсто, а сада је оно што предстоји вероватно минус два. Србија ће морати да се задужи, да оде у инфлацију, не би ли санирала штету на неки начин. Очекују се огромни губици у свим секторима.