ИАКО је корона сада главна брига, наши пољопривредници сваке године су изложени вољи природе. Поплаве, град, мраз праве огромне штете и, нажалост уобичајена су мука домаћина у Србији. Већина пољопривредника, међутим и даље радије гледа у небо, него што се одлучује да осигура своје усеве. Иако држава враћа од 40 до 75 одсто уложених пара, свега 10 одсто од укупних 3,5 милиона хектара обрадивих површина је осигурано. Разлог је што пољопривредници и даље не верују осигуравајућим кућама, жалећи се да њихови проценитељи касно излазе на терен. Тврде и да је штета коју признају много мања од реалне.

Ратар Ненад Божић, из Раче, осигурао је 200 хектара кукуруза, пшенице и сунцокрета, а држава му је покрила 60 одсто полисе, на само 20 хектара. Годишње за осигурање потроши 1,3 милиона динара, а рефундира му се 160.000 динара. Прошле године, имао је велику штету од града, али је кућа са којом је склопио уговор послала проценитеља после 45 дана и понудила му минималну одштету.

- Пресавио сам табак и тужио их - каже Божић. - Платио сам вештака са чијом ћу проценом на суд. Не чуди да су проценитељи изашли после месец и по дана, јер покривају огромну територију, а предност увек имају воћари. Док стигну до нас ратара, слика на њиви се потпуно промени. Кукуруз се већ "подигао", а штета више није ни налик оној у првих седам дана.

Притужбе пољопривредника да проценитељи стижу касно добија и Министарство пољопривреде, али и општински одбори за пољопривреду.

- Домаћини су махом у праву, проценитељи осигуравајућих кућа излазе касно да би потрошили што мање пара - каже Бојан Гавриловић, руководилац групе за пољопривреду Чачка и председник општинске Комисије за процену штете. - Обавезно излазимо на терен и процењује штету, а подаци нам се често не слажу са извештајима осигуравајућих кућа. Ако дође до суда, наши извештаји могу да буду важан доказ.

Ненад Прислан, руководилац службе са пољопривреду у "Винер штедиша осигурању", тврди да је пракса у овој компанији да проценитељи на терен излазе од пет до седам дана после пријављене штете. И додаје да овај рок може да се "пробије" из објективних разлога попут кише, немогућности приласка парцелама...

- Већина пољопривредника очекује да се изађе на терен и истог дана - каже Прислан. - Имамо пет проценитеља на око 2.000 пријављених штета. Мало пољопривредника осигурава усеве, пре свега због лоше обавештености и неинформисаности о штетама које могу да их задесе. Требало би да и Србија прихвати модел многих земаља да пољопривредник нема права на субвенције у пољопривреди уколико претходно није осигурао своје усеве и плодове.

Министарство пољопривреде од 2006. помаже пољопривредницима да осигурају усеве, плодове, вишегодишње засаде и животиње. Ове године определили су 700 милиона динара.

- Покривамо од 40 до 75 одсто плаћене премије осигурања - кажу у Министарству пољопривреде.

Вук Радојевић, покрајински секретар за пољопривреду, каже да је мали број газдинстава осигурао усеве, а да би то требало да је обавеза пољопривредника уколико желе да добију субвенције од државе.

У ивањичком крају, готово свих 1.000 хектара под малином је и осигурано. И Чачани, познати по узгоју кајсија, све мање "играју на срећу". Њима ће и град ове године помоћи са додатних десет одсто, уз 70 одсто које даје држава.

У осигуравајућим кућама сматрају да је мало усева осигурано због лоше едукације, па да пољопривредници одлучују да одреше кесу тек када им град удари у комшилуку. Како кажу, у случају града, или друге штете, ваља одмах пријавити, а препорука је да пољопривредници сами фотографишу њиве и оштећења.

НЕПРЕЦИЗНИ УГОВОРИ

ДРЖАВА покушава да покривањем великог дела трошка охрабри пољопривреднике да се осигурају - каже Милан Простран, агроекономиста. - Више од 80 одсто газдинстава су мала или средња, а власници често немају довољно знања да схвате све што пише у уговорима осигуравајућих кућа, па радије неће да улазе у то. Уговори са пољопривредницима су непрецизни и остављају осигуравајућим кућама могућност да избегну веће плаћање штете. Не постоји законска обавеза када проценитељи треба да изађу на терен, већ се то решава уговором.

ПОСЛЕДЊИ НА ЛИСТИ

ПОЉОПРИВРЕДНО осигурање је често врло ниско на листи приоритета мањих пољопривредних произвођача. Најважнији су семе, ђубриво, гориво и често кредити за њихову куповину. О осигурању размишљају тек на крају - говори Лазар Богдановић, директор Сектора за осигурање пољопривреде ДДОР Нови Сад. - Последње три године су биле изузетно лоше и сви који се баве осигурањем пољопривреде су забележили губитке. Рацио штета у ДДОР у 2018. и 2019. је за 40 до 50 одсто већи у односу на период 2010-2017. године.