МИНИМАЛНУ зараду тренутно у Србији прима 350.000 запослених. Од почетка ове године, након повећања од 11,1 одсто, просечни минималац је 30.022 динара. Ова сума је у односу на минималну плату прошле године већа за 3.000 динара, а претходне три године бележила је раст од око 10 одсто и за протеклу деценију је - удвостручена.

Док је данас цена минимално вреднованог радног сата 172,54 динара нето, 2011. године била је 95 динара, а тадашња минимална зарада свега 15.960 динара месечно.

Професор др Дарко Маринковић, директор Центра за индустријске односе, сматра да константан раст минималне зараде и дуплиран износ у односу на пре десет година одражавају економску стабилност Србије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Vlada odlučila: „Minimalac“ od 1. januara 30.022 dinara

- Када се посматра минималац, узимајући у обзир економска збивања, закључак је да су успостављене макроекономска стабилност, стабилна национална валута и стабилност цена - каже проф. Маринковић. - Важно је да јачамо капацитете наше привреде. Ако запослени немају пристојне зараде, опадају потрошачка моћ и мотивација за рад. Не ради се само о новцу, већ и о вредновању нечијег рада.

Према његовим речима, раст привреде је четири одсто, како је потврдила Светска банка, а стабилне финансије условљавају већу потрошњу и раст стандарда.

- Можда многи очекују да плате расту и брже, али почели смо од великог минуса, а у таквим околностима најтеже је доћи до нуле - каже наш саговорник. - Минималац је утврђен кроз процес између државе, послодаваца и радника. А у интересу запослених је да плата буде редовна и стална. Боље и да је мања али сигурна. Раднику је најважнији сталан и стабилан посао. Оптимиста сам и очекујем да ће бити све боље, и да ће финансијска стабилност коју имамо омогућити још већу стопу привредног раста, веће плате и пензије. И те плате су и у макроекономском окружењу мерило да је "брод", што се тиче и социјалног и политичког развоја, ухватио добар правац.

Небојша Атанцковић Фото Танјуг

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да би у односу на привредни раст минимална зарада требало да буде нижа.

- Унија послодаваца се залаже за реално повећање минималне зараде, да не би оптерећивало привреду - каже Атанацковић. - За последње три године минимална зарада је расла по 10 одсто, па је за трећину порасла у том периоду, а бруто национални производ није пратио толики раст. Повећана плата не сме да буде виша од неопходног за инвестирање у развој привреде.

Како Атанацковић каже, повећање минималне плате мора да прати и повећање осталих зарада. Сматра да је нереално очекивати већи минималац, јер би тада просечна зарада морала да буде барем 600 евра.

- Већу плату подразумева већи БДП, а Унија послодаваца је прихватила садашњу минималну плату, али уз компензацију - каже наш саговорник. - Умањене су наше обавезе по питању ПДВ, умањена су давања према пензионом фонду и умањен је опорезован део.

ПОРАСТ ИЗ ГОДИНЕ У ГОДИНУ

ОДЛУКУ о висини минималне цене рада за период јануар - децембар 2020. године Влада Србије је усвојила 13. септембра 2019. Минимална цена рада по сату тако је од 1. јануара увећана на 172,54 динара нето. У години за нама, минималац је износио 27.022 динара. Најнижа цена рада, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, лане је износила 155,30 динара по радном сату. У 2018. години, била је 143 динара, 2017 - 130, а 2016 - 121 динар. У 2011. години најмање плаћен сат био је 95 динара.

КОРПА И ЛИЧНИ ДОХОДАК

МИНИМАЛНА потрошачка корпа износи 37.000 динара и за 7.000 је виша од минималца, али обично се посматра четворочлана породица у којој су двоје деце и двоје радно способних - каже Атанацковић. - Најважније је да се смањује незапосленост. Ако у четворочланом домаћинству ради двоје одраслих, два минималца би свакако подмирила ту минималну потрошачку корпу.