НАЦРТ закона о изменама и допунама Закона о амбалажи и амбалажном отпаду који је ушао у јавну расправу неће бити добра основа за успостављање функционалног и одрживог депозитног система. Текст документа указује да ће високи трошак његовог увођења сносити грађани и привреда и оставља бројна отворена питања. Ово, између осталог, истичу у заједничком саопштењу Америчка привредна комора, НАЛЕД и Удружење пивара Србије. Наглашавају и да подржавају напоре Владе и Министарства животне средине за унапређење система управљања амбалажним отпадом.

Уколико би машине за прихват амбалаже биле постављене само у великим маркетима, које чине тек око 30 одсто свих трговинских објеката у Србији, у неравноправном положају нашли би се становници мањих места, старије и особе лошијег материјалног статуса, јер би им, како наводе, била ограничена могућност враћања амбалаже, што би за њих у пракси значило повећање цена производа.

Прочитајте и: Зашто су пивске флаше зелене и браон боје?

Истичу да је депозитни систем најкомплекснији за имплементацију и захтева највећа улагања у односу на све постојеће системе. Студија компаније "Дилоит" урађена лане, показује да би почетни трошкови формирања система износили готово 100 милиона евра, а годишње одржавање би коштало још 30 милиона више, што би до 2030. године подигло укупне трошкове на 1,2 милијарде евра.