УСПЕШНА година је за нама, а надамо се још бољим. Већ у 2025. години у Србији би могло да се створе чак 73 милијарде евра вредна добра и услуге, што је скоро упола већа вредност од садашње. Министар финансија Синиша Мали верује да ће Србија током предстојеће деценије успети да чак дуплира свој бруто домаћи производ.

Овом поруком почео је данас други дан 27. "Копаоник бизнис форума". Више од 1.300 панелиста и учесника наставило је да разматра да ли смо спремни за снажан раст и развој четврте индустријске револуције.


- Прошла година је била економски једна од најуспешнијих за Србију - истакао је Мали. - Стопа економског раста прошле године у Србији је била 4,2 одсто и то упркос увођењу квота на извоз челика и приштинских такса. Да тога није било, стопа економског раста била би још већа. Србија већ четврту годину има суфицит у буџету. Прошле године повећане су плате у јавном сектору од осам до 15 одсто и просечна зарада у децембру је прешла бројку од 500 евра. Ми нисмо задовољни, хоћемо још веће плате и бољи стандард за грађане Србије.


Удео инвестиција лане је износио 24 одсто БДП-а. У последње четири године, према речима министра финансија, отворено је скоро 200.000 нових радних места.

- Ми ни тиме нисмо задовољни и настављамо да се боримо за сваку нову фабрику и радно место, да сваки грађанин у земљи осети бољитак и да свака породица не добије само прву плату, већ и другу и трећу - поручио је Мали. - Само две фабрике у Србији, РТБ "Бор" и "Меита" у Обреновцу, прошле године су допринеле расту извоза од 460 милиона евра. У структури увоза претежно доминирају репроматеријал, машине и опрема, што је основа за даљи развој, повећање производње и нова радна места.


Планом "Србија 2025" планирано је да просечна плата до краја 2025. године буде 900 евра, а пензије да достигну између 430 и 440 евра. Гледамо да за наше најстарије суграђане издвојимо што више новца, јер су они претрпели највећи терет реформи.

Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић похвалила се чињеницом да је удео проблематичних кредита смањен на 4,1 одсто, док динарска штедња износи 83 милијарде динара. Све то, поручује, потврђује финансијску стабилност земље.


- Ове године ћемо 70 одсто прихода од нашег пословања уплатити у буџет, а то значи више средстава за нове инвестиције и раст запослености - нагласила је Табаковићева. - Данас, када смо успешно спровели стабилизацију, постоји добра основа да говоримо о наставку структурних реформи, као и за оправдан оптимизам у погледу њиховог успешног спровођења. Економском политиком коју смо спроводили уназад готово осам година створили смо повољан амбијент за инвестирање.


Прочитајте и: Poslovna elita na okupu: Počinje "Kopaonik biznis forum"


Данас говоримо о Србији с ниском инфлацијом, знатно повољнијим условима финансирања, релативно стабилним курсом динара, једноцифреном стопом незапослености, Србији са уређеним јавним финансијама, у којој се смањују регионалне разлике и обнавља и подиже инфраструктура, уводе савремене услуге које омогућавају брже, лакше и јефтиније трансакције.


НАБАВКЕ САМО ЕЛЕКТРОНСКИ


ОД 1. јула ове године јавне набавке спроводиће се електронски, што ће омогућити већу транспарентност, конкурентност и смањење корупције.

- То је предвиђено новим Законом о јавним набавкама који је изгласан у парламенту прошле године - истакао је министар Синиша Мали. - Законом о рачуноводству предвиђено је да је од 1. јануара 2022. године обавезно увођење електронских фактура.


"КОРОНА" МРСИ КОНЦЕ


ШЕФ Мисије ММФ-а Јан Кес Мартејн је изразио уверење да ће плате и пензије наставити да расту у складу са снажним економским растом. Ипак, упозорава да ће на привредни раст утицати глобална ситуација са вирусом корона и да ММФ нема најновију прогнозу колики ће раст БДП-а Србија имати у 2020. години.

- За постизање одрживог раста потребно је да се смањи удео сиве економије у БДП-у који је сада око 25 одсто, да буде боља наплата пореза, али и да привредници имају лакши приступ изворима финансирања - рекао је Мартејн.