ЗА увођење система плаћања кауције за пластичну, стаклену и лимену амбалажу, с циљем да се смањи количина отпада, није ударен чврст темељ. Потрошачи у овом тренутку не знају колики ће терет да сносе, нити како ће се то одразити на њихов кућни буџет.

Како сада ствари стоје, ситуација није јаснија ни члановима Радне групе који су учествовали у изради недавно објављеног Нацрта измена и допуна Закона о амбалажи. Грађани ће тек да сазнају да ли ће и који производи поскупети да би се из тог, додатог прихода, финансирало функционисање депозитног система. Ово се не односи на кауцију која се враћа. Да ли ће то бити основне животне намирнице, што би био велики удар за плитак џеп потрошача, остаје да се види.

Грађани неће моћи да носе празну амбалажу у мање радње које немају довољно простора. Враћаће је у велике хипермаркете, који могу бити удаљени и више десетина километара, за оне који живе у селима. А сналажење с гомилом амбалаже преостале након неке феште, препуштено је, ваљда, креативности потрошача.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Свака радња наплаћује кауцију, паре враћа само хипермаркет: Колико ће грађане коштати најављено плаћање депозита на амбалажу

Посебно питање је ко ће да финансира апарате за амбалажни отпад, а цена једног износи од 15.000 до 100.000 евра? За "покривање" локација широм Србије потребни су милиони евра. У Нацрту пише да за спровођење закона нису потребна средства из буџета. Да ли је и то планирано да се превали на терет грађана?

Још једна логична недоумица - ако 11 година није било довољно да се обезбеде контејнери за примарну селекцију отпада, колико је реално да ће кауцијски систем функционисати?

Коме и зашто се жури да исхитрено донесе закон који се спроводи у само 10 европских земаља? Хајде да једном урадимо ствари како треба. Да нам и ова, у основи добра идеја, не оде у ђубре.