СРПСКИ пољопривредници још дуго ће чекати на одлуку државе да се одрекне дела акцизе на гориво. Осим субвенција за куповину дизела, које добијају од прошле године, чини се да су узалудни покушаји ратара да приволе власти да снизе намете на пољопривредно гориво, као што је то случај у многим земљама у ЕУ али и у региону.

Идеја да се акциза на гориво, која је сада више од 57 динара по литру, бар делимично смањи за пољопривреднике, траје већ годинама. Док је пољопривредницима важан сваки динар, поједини стручњаци сматрају да је значајније укупну суму од акциза уложити у озбиљне пројекте у аграру.

- Једино Србија у региону нема смањене акцизе на гориво - каже Бранислав Гулан, некадашњи члан Одбора за село САНУ. - За обраду 1,6 милиона хектара, годишње потроши се више од 96 милиона литара дизела. Улазак државе у подстицаје пољопривредницима путем јефтинијег дизел горива је добра мера. Наши ратари годишње за дизел плате око 16 милијарди динара. Смањење акцизе на дизел пољопривредницима би побољшало услове за производњу. Ови захтеви познати су државној администрацији, али до сада нико није изашао са јасном рачуницом колико би ова мера, поготово у биљној производњи, могла да повећа конкурентност.

Како објашњава Гулан, дизел-гориво наши пољопривредници купују на пумпама, али мањи део узима се и у сивој зони, које омогућавају поједине компаније и нелегални увозници. Гориво узимају и кроз натуралну размену, али на крају оно испадне скупље.

Да би смањење акциза увело промет робе у легалне токове сматра и Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија у Србији. Према њиховој процени, пољопривредна механизација годишње потроши од 120.000 до 140.000 тона дизела.

- Када је европско законодавство у питању, Србија би могла да обрачунава нижу акцизу за гориво, које се користи у пољопривреди - каже Мићовић. - То је пракса у многим европским земљама, нарочито у онима које имају велика очекивања од извозно оријентисане пољопривреде. Код нас је иста висина акцизе и цена горива коју користи комбајн и било који аутомобил. Залажемо се за смањење пореског оптерећења на гориво за пољопривреднике, пре свега да би се увео ред у тржиште које је најизложеније сивој зони. Последњих година је у Србији много урађено на протеривању илегалне продаје горива, али због специфичности снабдевања пољопривреде, тешко је ову праксу потпуно искоренити. Уз то, смањење акциза било би врста субвенције. Због тога је важно увести контролу која би санкционисала све злоупотребе.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Мали: Подражавамо Републику Српску у развоју економије


С друге стране, Горан Ђаковић, инжењер пољопривреде, сматра да држава не би требало да смањује акцизе, већ да тај новац уложи у развој аграрних сектора, унапређење продаје, промоције пољопривредних производа или помоћи младима за набавку опреме.

- Појединачно, то би била мала подршка пољопривредницима, по неколико хиљада динара, уколико акцизу смање за неких двадесетак динара по литру, али је велика ставка када се то помножи са бројем газдинстава у Србији - објашњава Ђаковић. - Осим тога, велика је и могућност злоупотребе. Нигде у свету акциза на пољопривредно гориво није потпуно укинута.

Нисмо добили никакву иницијативу од Министарства пољопривреде, па се о смањењу акцизе не можемо изјашњавати. С друге стране, за сваку измену пореских прописа, неопходна је свеобухватна анализа ефеката, кажу у Министарству финансија.

- Да ли је потребно изменити овај систем, не може се одговорити без анализе, коју ћемо урадити уколико добијемо иницијативу од надлежнот министарства - закључују у српским финансијама.


СУБВЕНЦИЈЕ

ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ у Србији од прошле године добијају субвенције за куповину горива. Држава регресира куповину 60 литара дизела, са по 20 динара. Подстицаји за гориво могу се остварити за највише 20 хектара.

Право на гориво имају сва регистрована пољопривредна газдинства, којих је у Србији око 360.000. Иначе, само прошле године, из државне касе за субвенционисани дизел издвојено је око 1,9 милијарди динара.


ЈЕФТИНИЈЕ У БиХ

ГОРИВО је за српске пољопривреднике прескупа ставка. Постоје разни модели како би држава могла да субвенционише гориво. Сигурно је да за нас дизел не би требало да буде скупљи од 90 до 100 динара по литру, сматра Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника Војводине.

- Треба да се угледамо како раде Мађарска, Румунија или Хрватска, јер су нам оне конкуренција - истиче Киш. - Кад већ друге ствари "преписујемо" од њих, могли бисмо и то. Рецимо, у ратарству се потроши од 60 до 100 литара дизела по хектару. Зато не чуди што пољопривредници који су близу Босне и Херцеговине прелазе и тамо купују гориво, које је много јефтније.