БАНКЕ, али и остале финансијске институције до 15. јуна морају да доставе Народној банци Србије попис својих клијената који шаљу или примају новац из иностранства. Име свакога ко шаље новац из Србије и свакога коме новац стиже наћи ће се у јединственом регистру корисника новчане дознаке. Циљ је, како у НБС кажу, да се спрече финансијске злоупотребе.

Увођење регистра предвиђено је Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је недавно усвојен. У складу са њим, Народна банка Србије је пре неколико дана донела одлуку о условима и начину вођења јединственог регистра. Према њој, до 15. априла банке треба да припреме техничке услове за формирање регистра.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Нови телевизор по "половној" цени: Уколико купујете коришћену робу преко интернета, ево на шта да обратите пажњу

На том списку, који ће водити НБС, а чији подаци неће бити јавно доступни, наћи ће се углавном људи из наше дијаспоре, који новац зарађен у иностранству шаљу фамилији у Србији. За те приливе, а пре свега од наших који су у печалби у Немачкој, баш се и везује појам новчаних дознака. Током прошле године грађани Србије су из иностранства примили више од 2,5 милијарди евра на име пензија, социјалних примања, радничких дознака, као и помоћи и поклона из иностранства.

Преко појединих платних институција новац може да се прима и шаље без отварања рачуна. Ову услугу у међународном платном промету пружају банке, ЈП "Пошта Србије", Western Union, MoneyGram International Inc. и RIA Money Transfer.

Према Закону о девизном пословању, наши држављани, без ограничења могу да пренесу до 10.000 евра месечно. Довољено је да шаљу новац у иностранство као поклон, помоћ члану породице, наследство или ренту, за подмирење дуга усељеника у Србију, приликом исељења у иностранство.

Како у Народној банци кажу, јединствени регистар ће омогућити олакшани и бржи приступ подацима о корисницима новчаних дознака када је то неопходно за откривање криминалних активности, попут прања новца.


ВИСОКО РАНГИРАНИ

ПРЕМА извештају Светске банке, дознаке послате у Србију чине 8,56 одсто бруто домаћег производа и важан су чинилац у смањивању сиромаштва у земљи. Од 2004. године, прилив новца у Србију је био процењен на између 2,2 и 3,7 милијарди евра годишње. У 2018. години, Србија је била рангирана као 37. земља у свету по примљеним средствима, са већином дознака послатих из Немачке.