ВРЕМЕНСКИ услови засада пољопривредницима уопште не иду наруку. А чини се ни прошлогодишња цена ратарских производа, јер стручњаци већ најављују да ће појединих житарица ове сезоне бити мање на ораницама него лане. Међу њима предњачи сунцокрет.

Према речима Вукосава Саковића, директора Удружења "Жита Србије", досадашње најаве говоре да ће бити слична сетва кукуруза и соје као прошле године. А због ниске откупне цене, већ је наговештено да ће ратари мање посејати сунцокрета. Једноставно, нису задовољни тиме како су економски прошли.

- Узимајући у обзир да је озима пшеница посејана слично као и прошле године, а исто тако и уљана репица, нема неких претераних потенцијала за великим разликама у пролећној сетви - истакао је Саковић. - И кукуруза ће бити слично посејано, док ће соје можда бити нешто мало више. Тачније, колико буде сунцократа мање посејано, то ће бити соје више.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Робним резервама стигло 39 захтева: Држави 500 јунади у замену за кукуруз


Како објашњава наш саговорник, кукуруз би требало да буде посејан на скоро милион хектара. Сунцокрет на 200.000-220.000 хектара, а соју бисмо могли да очекујемо на око 24.000 хектара. Уколико род житарица буде добар, требало би да их буде за домаће потребе, али и за извоз.

- Све ратарске производе производимо више него што можемо да потрошимо, тако да морамо да их извозимо, хтели то или не - објашњава Саковић. - Тако ће бити и са сунцокретом, без обзира на то што ће бити посејан на мањој површини. Свакако, на крају све зависи од просечног приноса. Ове године очекујемо да ће пролећна сезона кренути с првим данима априла. Прошле године, све је почело раније, већ крајем марта. То све зависи од темпаратуре земље и ваздуха. Прва ће кренути шећерна репа. Кише су сада прекинуле и ратаре, који су бацали прихрану на земљу због великог блата. То ће се наставити чим временске прилике дозволе.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Министарство: Натурална размена пшенице и кукуруза



НЕДОСТАЈЕ СНЕГ

ОЗИМОЈ пшеници тренутно недостаје снег. Засада, сматра Саковић, нема великих оштећења, али треба обавезно радити контролу, како би се заштитила да не дође до појаве болести.

- Више од 50 одсто пшенице која је посејана је меркантилна, самим тим семе није дорађено нити декларисано - говори Саковић. - Последње две године у жетви смо имали лоше временске услове. Уколико прилике буду добре, биће доста пшенице, али само тамо где је одабрана квалитетна сорта и урађена заштита. Овде се наменски сеје лоше зрно, како би било намењено за сточну храну, јер по правилу роди више.