Министар финансија Синиша Мали данас је најавио да ће крајем фебруара у Београд доћи Мисија Међународног монетарног фонда (ММФ), са којом ће се разговарати о резултатима у 2019, предвиђеним стопама раста, али и о реформи платних разреда и наставку реформе Пореске управе.


Истичући да грађане Србије очекује још добрих вести, Мали је гостујући на телевизији Пинк подсетио да четврту годину заредом имамо суфицит у буџету, што је, како је оценио, важно за грађане Србије, и истакао да смо уштедели 12,8 милијарди динара више него што смо потрошили.


"Не само да смо се финансијски консолидовали, него смо у претходном периоду, кроз изградњу нових ауто-путева, привлачење страних инвестиција, изградњу мостова, изградњу тунела, дакле улагања у нову инфраструктуру и отварања нових фабрика, успели да смањимо незапосленост, и то каже Европска комисија, то каже ММФ, Светска банка", објаснио је Мали, саопштило је Министарство финансија.


Наводећи да пада и јавни дуг, мнистар је подсетио и да је просечна плата у децембру 2019. године прешла ниво од 500 евра.


"Рад и резултати су наша политика последњих неколико година, нећемо од тога одустати, тако ћемо наставити и даље, мислим да, на крају крајева, грађани то и осете", рекао је министар.


Он је нагласио да су сви макроекономски индикатори добри.


"Сада је на нама да видимо како ћемо да растемо. Ако смо 2018. остварили стопу раста од 4,4 одсто, ако је прошле године била 4,2 одсто, ми кажемо да хоћемо да растемо и 5 и 6 одсто годишње, јер високе стопе раста за грађане значе нове фабрике, нова радна места, веће плате, веће пензије, боље аутопутеве, већу безбедност у саобраћају, боље болнице и вртиће", навео је Мали.


Министар је рекао да ће се у наредном периоду улагати још више у образовање, дигитализацију, унапређење пословног окружења, транспорт, енергетику, у све што, како оцењује, додатно подстиче да наша земља буде атрактивнија и конкурентнија, а што је предвиђено пројектом „Србија 2025“ и Програмом економских политика (ЕРП).


Он је нагласио да је прошле године остварен прилив страних директних инвестиција од 3,8 милијарди евра, а да је и 2018. година по том питању била рекордна.


Преко 60 одсто свих инвестиција које дођу у овај регион, долазе у Србију. Када говоримо о пројекту „Србија 2025“, 14 милијарди евра ћемо у наредних пет година уложити у канализацију, водовод, фабрике за пречишћавање отпадних вода, у железницу, образовање, здравство, у младе“, рекао је министар.


Према његовим речима, биће уложен велики новац из буџета да би се решио проблем одласка из земље.


Ми смо прихватили тај проблем и желимо да га решимо. Када дате младима разлог за оптимизам, када виде да се неке ствари мењају, да се отварају неки нови путеви, долазе неке стране компаније, да могу након завршетка факултета и школе да нађу посао, тај се оптимизам повећава и онда се и теже одлучују да оду“, оценио је Мали.


Министар је рекао да се претходне године доста радило и на измени прописа, пре свега закона којим се стварају боље услови за пословање у Србији, а који помажу да земља напредује на Дуинг бизнис листи Светске банке и навео да је само Министарство финансија припремило 76, од око 180 закона, који су прошли парламент.


Ту мислим на Закон о јавним набавкама, на читав сет пореских закона, закон о рачуноводству, Закон о ревизији и друге. Ове године нас чека наставак тих економских пакета, дакле, врло брзо ће нам изаћи и Закон о играма на срећу, идемо са новим законима који су везани за даљи развој тржишта капитала. Имао сам разговоре и о развоју криптовалута у нашој земљи, наредне недеље очекује ме потписивање споразума са Јуроклир банком, то су ствари које се као мали мозаик или мала слагалица, полако уклапају у једну слику атрактивне и нормалне Србије, Србије која се по свим параметрима и стандардима пословања нимало не разликује од развијених земаља ЕУ и света“, рекао је Мали.


Министар финансија осврнуо се и на даљи развој тржишта капитала и истакао да је изузетно важно тржиште обвезница.


Замислите да у неком домаћинству отплаћујете кредит који сте узели за стан од 7,4 одсто, а сада је 1,6 одсто. Следећа аукција је била 1,25. Дакле, међународно тржиште капитала, за оне који се баве тиме специфична је материја, то је највећи и најтежи противник или критика макроекономских показатеља једне земље. Када као држава добијете добре стопе задуживања, онда је то пример и за компаније и предузећа, њима се такође смањују каматне стопе, имају више новца за опрему, за улагање у производњу, за ново запошљавање“, закључио је Мали.