КИКИНДСКИ гигант "Тоза Марковић" је протекле три године доказао да има потенцијал и да упркос свим проблемима у којима се нашао после лоше приватизације може да парира конкуренцији. Судбина овог предузећа сада зависи од стратешког партнера, а интересовање су показале три европске фирме из исте бранше.

"Тоза Марковић" је лане радио пуним капацитетом. Произведена 34 милиона комада црепова и нешто више од два милиона метара квадратних керамичких плочица. Све произведено је продато, јер се фабрика вратила на тржишта 16 земаља. То, међутим, никако не значи пуну стабилност и самосталан опстанак на тржишту, јер "Тоза" од августа 2016. када је завршен стечај, послује према Унапред припремљеном плану реорганизације (УППР).

Већински власник фабрике је ЈП "Србијагас" који је 83 одсто удела у власништву стекао претварањем потраживања у удео, а потом и откупом свих потраживања банака. Тако је "Тоза" због дуга за гас, који му испоручује већински власник, тренутно у финансијској блокади, а рачун је блокирао баш "Србијагас".

- "Србијагас" је то морао да уради због контроле Владе и ММФ-а, али ће тај дуг бити измирен у наредном периоду, најкасније до марта, када поново почињемо производњу пуним капацитетом. Блокада се не односи на друга плаћања, тако да се плате за око 600 радника редовно исплаћују - каже директор Владимир Илић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Да ли је могуће да просечна плата до 2025. године достигне 900 евра: Ако је могла Румунија, моћи ће и Србија

Даља будућност "Тозе" зависи од потеза државе и новог процеса приватизације који је очекује, јер "Србијагас", вероватно, неће још дуго моћи да је носи на финансијским плећима.

- Фабрика је успела да се опорави и њена даља судбина зависи од великих компанија које желе да је преузму. Три компаније из бранше, које спадају у ред највећих у Европи, заинтересоване су за куповину. Надамо се да ће на пролеће бити постигнут договор и да ће будућност "Тозе" тако бити осигурана - истиче Илић.

ЗАГРЉАЈ СПС

У тешку ситуацију и стечај "Тоза Марковић" је доспео јер је претходни власник ИТХ, фирма Дејана Бабића, начинио дуг од 50 милиона евра. Бабиће је хапшен под сумњом да је заједно са шесторо сарадника оштетио фирму, јер су "Тозу " задуживали код банака, а са рачуна ове фирме новац пребацивали на рачуне других Бабићевих фирми. То је, наводно, била позајмица, која никада није враћена. Фабрику је спасла држава, односно "Србијагас". Зато је руковођење поверено локалним функционерима СПС-а, са Владимиром Илићем на челу. И остали директори су из те партије.