КЕСЕ које се од 1. јануара продају у београдским радњама нису биоразградиве, како се тврди, а осим што представљају трошак за потрошаче, слабо користе сврси због које су уведене - заштити животне средине. Стручњаци упозоравају да до наших купаца нису ни стигле праве биоразградиве кесе, које се производе од кукуруза и скроба. То нам је потврдио и Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине. Он каже да је погрешно протумачено да је нова амбалажа биоразградива.

Држава је, ипак, одлучила да помогне произвођачима који праве нову врсту кеса, иако стручњаци тврде да оне нису коначно решење за заштиту животне средине.

- До новог закона о накнадама, произвођачи су имали бенефиције да ако производе кесе са адитивима, плаћају мању накнаду и до 10 пута, а сада су те компаније ослобођене плаћања тог намета - казао је Радовић за "Новости".

Чини се да ће од нове одлуке највише профитирати произвођачи кеса и трговци, а све преко леђа грађана и на штету природе. Стручњаци упозоравају да чак и градски челници вероватно погрешно користе термин "биоразградив". Да биоразградиве кесе не постоје у Србији, сматра и професорка др Бранка Пилић са Катедре за инжењерство материјала на Технолошком факултету Унверзитета у Новом Саду.

Прочитајте и: Od 1.januara zabranjene plastične kese: Znate li koliko će vas koštati papirne?

- Биоразградива кеса, која се налази на неким тржиштима, направљена је од природних полимера, који су по својим својствима биоразградиви - истиче професорка. - Њих до природних гасова разлажу микроорганизми. Кесе које сада купујемо су добијене од класичних пластичних материјала, који настају од нафте. У неке је само додат адитив, који треба да симулира биоразградњу. Кеса која има адитиве пре ће се распарчати на микропластику и ти микроделови остаће у земљишту и тако ући у водоток. То, такође, чини велико загађење. Такве кесе, пластичне и са адитивима, распадају се хемијским путем, а не уз помоћ микроорганизама, као што се уништавају биоразградиве. Ону што је направљена од полиетилена не могу да нападну микроорганизми, ни под каквим условима, што је суштина биоразградивости.

Како објашњава др Пилић, кесе са адитивима су штетније од обичних, јер се брже разграђују у опасну пластику и не можемо то да контролишемо, јер не може заједно да се рециклира са оном која нема адитив у себи.

- И кесе са адитивима, које ми уводимо, забрањују се у Европи - истиче наша саговорница. - Оне се по нашем правилнику третирају као биоразградиве иако нису. У Европи се тај стандард оспорава и то показују најновија истраживања из маја 2019. године, која су стигла и до Парламента ЕУ. Чак и у земљама у региону, где се користе, не сме да стоји ознака да су биоразградиве. Наше фабрике за израду пластичних кеса морале су да додају тај адитив, како би добиле бенефиције од државе. Плаћају таксу на увоз полиетилена 1.500 динара по тони, а ако нису са адитивима 20.000 динара. На крају, све кесе, да би се ефикасно уклониле, морају да стигну до фабрика за рециклажу, а не да се налазе на депонијама и по улици. Све се мора разграђивати под контролисаним условима у фабрикама.

РЕШЕЊЕ СУ КУКУРУЗ И СКРОБ

ПРОФЕСОРКА Пилић сматра да би увођење кукурузних и скробних кеса једино имало смисла.

- Те кесе су доста скупље, наши произвођачи би морали да набаве нове машине, што није једноставно, али је изводљиво - сматра професорка. - Овде је од изузетне важности да потрошачи буду правилно информисани, јер је тренутна ситуација некако збуњујућа за грађане. Биоразградивост је својствена одређеним пластичним материјалима и није потребно додавати никакве адитиве да би се разградили.

РАЗЛИКЕ МИНИМАЛНЕ

НАВОДНЕ биоразградиве кесе, у трговинама, од Нове године, коштају у просеку око 10 динара. Личе на оне обичне, осим што су у неким радњама мало "дебље". Свакако, ни приближне правим, биоразградивим кесама, које се добијају од кукуруза и скроба. То се види и наоко. Од њихове специфичне боје, па до мириса. Нико од надлежних у ресорном министарству није могао да нам објасни због чега на кесама које нису биоразградиве стоји ова ознака.